УЛИЦОМ ГАВРИЛА ПРИНЦИПА
Пролазим улицом Гаврила Принципа Свакодневно, према центру града И као да ми се у гласу силно осипа Златни прах речи из кућа и са фасада.
И корак ми чвршћи више светла чела У блиском савезу са бучном тишином И као да би свака стопа жарно хтела Трага отиснути, ширином и дужином.
Улица је смерна и млад ветар струји Даноноћно, у крошњама, тиња И птица пој, у сваком листу бруји.
Осећам стисак младица и буј растиња И поскочим живо, као убоден иглом - Опажам, да корачам упоредо, са Гаврилом.
|
¤
У ЈЕДНО
за Александра Б. Лаковића
У гаврану сам пронашао Одраз свој брате Те у светлост зашао Не губећи улудо сате.
Наслушах се са извора Трпких откуцаја сата Иза отвореног прозора Страх и уже око врата.
И кораци су нам краћи Видно у црно ограну Ипак; зрак јутра пронаћи
Да зрачан у дом пристану Да се у цркву заједно Све душе скупе у једно.
Лапље село.
|
|
У ОБЉАЈУ
У једној кући мајстори обављају Завршне радове на равне части А мени се чини да ће у Обљају Над каменом нова кућа расти.
Светој се речи сила не услужи Биће да сатрап у празно сипа, Народ се овај мора да удружи; Воље се јаче нема, без Принципа.
Време нам је за истим столом Поседати и зборити по реду, У завет нам је неписани пролом -
Сложимо се у корен и одржимо беседу: Без темеља нема светлих дана, Као ни крова без гласа укућана.
|
МОЛИТВА ЗА НЕСТАЛЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
За оне који су јутром отишли и не знајући Да се никада више неће вратити својој кући За сестре и браћу, мајке и оце и родбину И за све оне отете мрклим мраком у тишину.
И за тебе је молитва о усамљени и нестали За све који ти лик памте и нису престали Спојени у једно, у свитак звука и гласа У чину том судњем што их тамом опаса.
Сва лица која се у памћењу нашем злате За сва надања да нам се однекуд живи врате За вечеру која се хлади у дому за домаћина
Када је шетао парком и за руку водио сина За све што нам се од давнина на силу намеће Запалимо за њихове душе уз молитву свеће.
29. мај 2014.
|
|