ДЈЕДОВИ ПЈЕТЛОВИ
Једног
дана стиже у нашу кућу
из Загорја мљекарица Бара,
донесе два сасвим мала пилета
и рече мом оцу:¸
- Госпон
Петар, при вам је двор, а
на њем ничег живог ни.
Сем вам принесла пар
цвергли, кад порастеју они
вам друштво будеју.”
Цвергли
су кокоши ситне украсне
пасмине. Пилићи брзо порастоше.
Показа се да нису Јурек
и Катица, као што Загорци
називају брачни пар тих
кокица, него два брата, прекрасна
пјетлића, потпуно једнаког
изгледа као да су једнојајчани
близанци.
Сви су
се дивили њиховој љепоти!
Основну тамноцрвену боју
њихових тијела, мјестимично, складно
изнијансирано, прошарало је
бијело, смеђе, зелено и црно
перје, а свако перо блистало
је као лакирано. У односу
на тијело, креста и уреси
испод брада, истицали су се
свијетло црвеном бојом. Реп,
кочоперан, прекрасан букет
тамноцрвених, бијелих, смеђих,
зелених и црних пера, са
строгом мјером и распоредом
који задовољава најбољи
умјетнички укус. А низ ноге
им се гаће спустиле до
земље, као најљепше, од
разнобојне коже, плетене
кицошке чизме, са украсима
од месинга и обојених
кожних пертли. Бијеле ресе
гаћа расуле им се по
прстима ногу.
Природа
не може љепше пјетлове
створити!
Поносио
се дједа Петар својим
пјетлићима, волио их је и
мазио као унучад. И они су
њему несебично узвраћали
љубав и бригу: били су
му привржени и одани, ишли
су за њим као вјерни
псићи, слиједили су га у
стопу. А када би стали,
одједном би, као по договору,
громко, веома чистим мелодичним
гласовима сложно закукурикали,
показали своју срећу и
задовољство што су заједно
са дједа Петром.
Ујутро,
када дједа Петар доручкује, пјетлићи скоче на прозор
и поздраве га снажним
кукурикањем. Знаду они да то
дједа Петру чини велико
задовољство.
Преко дана,
за вријеме врућине, дједа
Петар изнесе пољски кревет
на двориште па чита и
одмара се у хладовини
трешње. Пјетлићи му скоче
на рамена, окрену се према
истоку и три пута запјевају,
затим то учине према југу,
западу и сјеверу. Пролазници
застану, гледају их, чуде се
и диве им се. У подне такав
исти програм изводе на
дворишној капији, при чему
један стоји на једном, а
други на другом бетонском
ступу. То је програм за
сусједе и радознале пролазнике.
|