Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________6_

https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


  Препевана поезија  

Емили Дикинсон

С енглеског препевао Предраг Гвозденовић


 
I'M NOBODY! WHO ARE YOU

I'm nobody! Who are you?
Are you nobody, too?
Then there's a pair of us -- don't tell!
They'd advertise, you know!

How dreary to be somebody!
How public, like a frog
To tell one's name the livelong day
To an admiring bog!


¤

HOPE IS THE THING WITH FEATHERS

Hope is the thing with feathers
That perches in the soul,
And sings the tune without the words
And never stops at all,

And sweetest in the gale is heard;
And sore must be the storm
That could abash the little bird
That kept so many warm.

I’ve heard it in the chilliest land,
And on the strangest sea;
Yet, never, in extremity,
It asked a crumb of me.


 

 
I FELT A FUNERAL, IN MY BRAIN

I felt a Funeral, in my Brain,
And Mourners to and fro
Kept treading – treading – till it seemed
That Sense was breaking through –

And when they all were seated,
A Service, like a Drum –
Kept beating – beating – till I thought
My Mind was going numb –

And then I heard them lift a Box
And creak across my Soul
With those same Boots of Lead, again,
Then Space – began to toll,

As all the Heavens were a Bell,
And Being, but an Ear,
And I, and Silence, some strange Race
Wrecked, solitary, here –

And then a Plank in Reason, broke,
And I dropped down, and down –
And hit a World, at every plunge,
And Finished knowing – then –


 
OUR LIVES ARE SWISS

Our lives are Swiss, -
So still, so cool,
     Till, some odd afternoon,
The Alps neglect their curtains,
     And we look farther on.

Italy stands the other side,
     While, like a guard between,
The solemn Alps,
The siren Alps,
     Forever intervene!




I NEVER SAW A MOOR

I never saw a moor,
I never saw the sea;
Yet know I how the heather looks,
And what a wave must be.

I never spoke with God,
Nor visited in heaven;
Yet certain am I of the spot
As if the chart were given.
 

¤

 
ЈА САМ НИКО! КО СИ ТИ
 
Ја сам нико! Ко си ти?
Да л’ и ти нико ниси?
Онда би то био пар од нас,
Ал’ не реци, објавиће, знаш!
 
Како је досадно бити неко!
Као жаба, тако јавно,
Понављати своје име дан цели
Одушевљеној мочвари!



 
НАДА ЈЕ СТВОРЕЊЕ ПЕРНАТО
 
Нада је створење пернато
Што у душу слеће право,
И песму без речи пева
И не стаје с њом ни за мало,

И јак ветар кад је, најдража је.
А боли – мора да су олује
Што птицу ту могу да збуне,
Њу, која грејаше многе...

Чух је у крајевима студеним,
И по морима далеким, страним;
Ал’, никад, у том обиму
Као кад мрву тражише моју.


 
ОСЕТИХ САХРАНУ …
 
Осетих сахрану у мозгу, једну,
И ожалошћене, све по реду,
Како ступају, газе, газе
Докле осећај… к
ȏ да проби даље.

Кад поседаше, служба поче.
Ко да у бубањ удараше, мним,
Прво лагано, па све јаче;
Ум да утрне сасвим.
 
Онда чух да дижу ковчег
И, дуж душе, шкрипу оних
Истих оловних чизми.
Тад простор поче да звони.
 
Ко сва Небеса да су звоно,
А све на свету – ухо само,
А ја, и тишина, чудно биће
Самотно и насукано.
 
Тад у разуму даска пуче.
Пропадох, урони беху ми пад,
И сваки згоди један свет,
И заврших са знањем тад.



 
Наш је живот – Швајцарска

Наш је живот – Швајцарска,
Тако миран, хладан,
      Све док једног дана,
Алпи не занемаре сакривала,
      И поглед пукне пред нама.
 
Италија је на другој страни,
      Док, као чувар између,
Узвишени Алпи,
Стражарни Алпи,
      Вечито интервенишу!



 
НИКАД НЕ ВИДЕХ …

Никад не видех море,
Ни дивљину у даљини;
Ипак знам чему вресак личи,
И какав талас мора бити.

Никад с Богом не зборих,
Нит’ походих небеса до сада;
Ипак сигурна сам у њих
Као карта њихова да ми је дата.