ДРАИНАЦ
За вратом ти мрачне службе, крпељи и црви
Кроз жиг гробни црни се Топлица
То је зато што си по своду звезданом ударао први.
У кавезу истом пева птица у оку убица.
На хоризонту амеба у црном луку спој
Школско звоно, перница, академски дечаци
Фосфорне шуме, празна барка, пиштаљка и строј
Картонска грађевина, крик и посмртни остаци.
У кутији празној туку се одела
Наспрам свих опела, гори твоја глава
Кроз ледени месец гледају се твоја чела
Један звук си за вечне тонове, Галаксија спава.
|
¤
ПОМЕН ЖИВИМА СА
МЕМОРИЈАЛНЕ ПЛОЧЕ У СРЕБРЕНИЦИ
Мехо Катал са мермерне табле шедрваном шета
Сишао је са свих потерница, око врата ланци помрчине
На платном је списку оба ентитета
По чаршији возају га дипломатске лимузине
Поређане слике, испод трака жучни момци
Од ковчега празних закрчене стазе
Преко списка сопствене џеназе смотру врше Јукини питомци
У бунилу унакрсно са плоче силазе
Набреклог бројача што слику окреће
Поборника жеге, вртећу антену
Погурени Манфред гурнуо Жерара да допуни вреће
На бланко платоу да промени смену
У Вакуфу префарбани Заим ципеле поправља
Двоимени Рафо по Мостару разноси сомуне
У Малмеу III-1 трговачке без Цвете и Здравка матуру прославља
Бели подрум код Абида, дошо Реџо по рачуне
Розе шешир танка мрежа преко лица
Број двоцифрен профил цео урезан је на плочини
Носић прћаст тамне се оквири црноока Рабијица
Власник плесне школе у Атини
А шепави Зијо што му коса израста из чела
Бележницу носи, дотура менице
По програму МЕНСЕ још пумпа одела
Шупље хумке око Какња и Зенице
На Миљацки захефтани матичари вриште
Рамо Зилкић, дрхте ноге, цвокћу зуби позлаћене жице
У биртији црну кахву пије рахатлука иште
Узаврео бесан цепа посмртнице
Сви на плочи празне меморије, сви на зиду нове историје
|
| ¤
ЖУТА КУЋА У ТРОПОЈИ
У Тропоји кућа жута
Грозне избе, ланци и ченгеле
Леден кофер, црни осмех покрај пута
Зелен мантил, млад Менгеле.
Лампа стона, светли ребро, врх плафона
Једни зјапе покрај урне
А Свевишњи, кроз креч кобни лупу носи
Друге шкриње чека, слепа звезда, два отета века.
Рида огрлица око врата
Нанизане очи и зубићи скачу
Осећају задах браде свог џелата
Тако сами, пробушени, тамна брда жваћу.
Бубрег Саве шумара
Сад можда негде на јахти у Пацифику
Заробљен у утроби незнаној одмара.
Сад је можда поштарева глава
Билијарска кугла, у првом песку иза угла.
Сад је можда на некој чуки скелет геометра
Орлова сивих мамац
Вечни пркос и код гробног ветра
Пукотина Млечног пута, планетарни самац.
У празноме сефу влажне очи Светог Петра
Ни по сунцу ни по сату не мери се више време
Преграде дубоке и хладне, на цени је Србска јетра
Свет одзвања, амбис еха, у орбити распарено племе.
|
ПРОГОНСТВО ЕПИСКОПА ЈУЖНОГ
Ухода грегоријански смотру врши на страшној црти
Са седмог брежуљка бацачи диска
Усамљену јабуку гађају што се изнад Архангела врти
Отирачи, отворене ризе, стрелци са тајног списка
Послушни огртачи са брадама у воску
На доручку ноћном из подрумске језе змијски жалац лижу
Цесар дворски испод левка Јудинога држи своју пљоску
Преко зида тамног бели барјак Ришељеи дижу
Лук апсидни звук бургије календар исправља
Звоник пао врх Љевишке испод ниских трава
Књиговођа безбојнога чела Библију преправља
Из понора страве Свевишњи архиву спасава
Хиљаде штапова распуклим се друмом креће
Можете му отети сандале и бројаницу
Мртви ће живима палити свеће
Из монашких шума слушаћете посланицу
|
УЈЕВИЋЕВ ПОНОЋНИ УРАНАК
На столу свећњак и глава Тина
Бундом покривена звезда без сјаја
Сијало је блато, облак и прашина
Сунце на црти завичаја
Низ Саву домовина, покретна имовина
Престоница мамац, оловна висина.
У писарници поглавника клечећа мухара
Глембајеви, цилиндар, блатњави опанак
Хималајским врховима, преко писоара
За Банске дворе завршен је Ујевићев поноћни уранак.
|
|
