ШЕШИР ОД РИБЉЕ КОЖЕ
- Шта си то рекао? -
- Сутра, сутра, увек сутра, мој дечко. Цео људски
живот се своди на сутра.
Тада га
демоница ошамари, а он је обљуби свом силином својих вишемесечних неизбачених
мушких менсиса и гурну је потом у воду и блато обале, а сам побеже у свратиште
уз пристан скеле.
Кад уђе, помисли да је у штали... Свуда око огња у
изби било је прасади, гусака у паровима,
зечева, петлова и пилића.
Били су то извајани у дрвету и обојени да би
намерници знали шта могу добити за јело. Јео је јаја печена у љусци када у избу
уђе каљава и мокра девојка, седе крај њега уз огањ да осуши дугу косу и рече:
Срела сам на скели духа. Једва сам извукла живу
главу.
Бацио ме је у воду.
Знам – узврати Аркадије – и ја сам срео на скели
демоницу, једва сам се ишчупао из њене косе.
Отела ми је шешир од рибље коже, овај што га ти сад
имаш на глави.
И обоје се
насмејаше. Тада му она рече:
Био си преслаб за духа!
А он узврати:
- Била си прејака за жену.
- Не волим је тебе, Аркадије – рече му она тада
играјући се маслиновом гранчицом, ја волим другог.
- Кога?
- Не знам. Нисам га никад видела. Само сам га чула.
Он виче из твојег сна неким чудним гласом који није твој и који ме ужасно плаши.
Пре неко вече препознала сам тај глас док смо се волели. Тим гласом он се одазива
из тебе и кад водимо љубав. Ја волим њега, а не тебе, Аркадије. А ти, ако ме
изгубиш, изгубићеш ме у себи, а не у мени.
|