Збирка Пијано праскозорје Анђелка Заблаћанског је ниска испеваних бисера душе, који блеште чистим осећањима из којих се чује музика речи, које певају и  калеидоскопски нижу метафоричне слике ретке лепоте. Песме су подељене у три циклуса. Први циклус ЧОВЕК ЖЕНИ посебно плени тематиком на коју смо навикли - љубав као основа живота. Песник пева о љубави према вољеној жени, узвраћеним осећањима, чежњи и понирању у сопствене дубине. У песмама су кристали осећања испевани са тајном у души песника, који је чудесно вешто одшкринуо врата свога срца, и богатом метафором осликао пуноћу осећања и срцу читаоца даровао да их доживи сопственим животом и поједине песме носи у души као најлепши дар. У песмама овог циклуса песник с вољеном женом: спознаје сопствену целину, с њом види поноћ како свиће, усне сладе живот загорчали, додир тело оздрави, ране се пољупцима злате, једно са другим тек продише, у један уздах сав живот стане. Песме су љубавне, али снажно проткане чежњом која пламти у тами: мисли сву ноћ поје под фењером свица, месец бледи се шеретски у брк церека, самоћу грле њена недра чиста, усне сладе живот загорчали, ноћ без звезда само болом заробљена.

Други циклус ИРОНИЈА ПОЕЗИЈЕ је проницљив и ироничан осврт на поезију данас. ПОЕТИКА поручује: Тек искрене мисли и боје суштине... У мени зазвоне док стих песму кује.  НОВО(О)ТАРЦИ пева: Сви мисле већи су што је разум блеђи. Мудра песма ИРОНИЈА ПОЕЗИЈЕ је горка, а ДЕЧИЈИ ПЕСНИК  насмејана порука надрипесницима.  ДАН ЖЕНА је истина и осмех који опија.

Трећи циклус НАД ЖИВОТОМ је дирљива замишљеност песника над током и плодовима живота и својим жељама. Песме су тамно обојене, али дишу надом и животом. У њима је бол, ломови осетљиве душе, тишина која чезне за вољеном женом која ту таму и бол потире. У песмама овог циклуса: тишина плаче, душа пева и кад грца, осмех жене памет дира и милином шири недра да бол упозна луке мирне, кроз прсте цури ноћ самоћи одана, свако зрно среће увек с болом клија, тражи се реч увек искрена што у очи смело гледа, а суштина на измаку воље у нади тражи спас.

    Пијано праскозорје је богата ризница осећања испеваних у песмама које никога неће оставити равнодушним, и које зову на поновно читање и читање. Збирка завређује посебно место у биоблиотеци сваког љубитеља поезије.  Насловна слика  Милоша Голубовића Визија је симболично урамила песму и плес осећања  у поезији Анђелка Заблаћанског, чије вредности ће трајати и златити осећања и следећих генерација.