Пјесма старца Милије, Вуковог пјевача, и почиње свечаном
најавом уз нагласак на ријечи „НЕТКО“ која доприноси формирању општег мишљења
да се ради о човјеку изузетног карактера. Сугестивност наше народне поезије је
веома изражена и потврђује се и у овом случају:
Нетко бјеше Страхињићу бане!
Бјеше бане у маленој Бањској,
У маленој Бањској крај Косова,
Да такога не има сокола.
Реконструкција изгледа Бановић Страхиње је
могућа на основу стихова из народне пјесме. Народни пјевач га описује као човјека
„мрког погледа“, он је човјек који својим озбиљним изразом лица предсказује
несрећу која ће задесити његову породицу. Старац Милија је Страхињу доживио као стварну личност, удахнуо
му овоземаљски живот и дао приказ његове душе. Чини ми се да су унутрашње
особине Бановић Страхиње надахнуће за стварање јунака и данас, и прије, али и у
будућности.
Пјесма Бановић Страхиња спада у историјске
јуначке пјесме Косовског циклуса. Нагласак јесте на јунаштву, али не на Косову,
већ у околностима које су интимног и породичног карактера. А јунаштво, као
предмет пјесме, није у пјесми дато само као несвакидашња вјештина и велика
храброст. То јунаштво је још драгоцјеније, јер упориште има у специфичној врсти
моралног подвига. Страхиња породицу ставља на прво мјесто, придружује је
укупном билансу својих подвига. Иако је пјесма дуга, испјевана је у преко
осамсто стихова, ипак је њен експозитивни дио опширан, мада то има свог
оправдања. У скоро три стотине стихова, старац Милија описује Страхињино
гостовање у Крушевцу, уз истицање Страхињиног поласка, дочека и почасти која се
указује младом јунаку у тазбини. Упоредо с тим у уводном дијелу иде и опис
дешавања у Бановој маленој Бањској.
Силан Влах Алија пустоши двор младог јунака.
Помоћ тазбине је прилично суздржана, они не желе да иду са њим по своју сестру.
Закони друштва су јасни. Југ Богдан каже:
Не дам ђеце водит на Косово,
Макар шћери никад не видио!
Бољом ћу те оженити, сине,
Нека иде, враг је однесао!
С тобом хоћу ладно пити
вино!“ уз претходну опаску:
Ал' ако је једну ноћ ноћила,
Једну ноћцу са њим под чадором,
не може ми више мила бити.
Југ Богдан је одлучан. Бановић би требао
размишљати на исти начин јер припада истим друштвеним круговима као и отац
његове љубе, но, тада он, да ли свјесно или несвјесно, по срцу, мијења и
помијера обичајне законе друштва у којем живи и које је јасно по питању оваквих
случајева, а то је смртна пресуда за невјерне жене.
Страхињина лична осјећања љубави и части су на
првм мјесту. Она су његова покретачка снага. Зна он шта му је чинити да би
спасао живот своје вољене и недужне жене. Испоставиће се касније, када дође до
сукоба између Страхиње и Влах Алије, у којем љуба удара сасвим неочекивано
Бановић Страхињу, а не Алију, да она и није тако недужна као што он то мисли и
то може помоћи да схватимо трагично и иронично преплитање двају образаца
понашања – његовог и Југ Богдановог. Страхиња жели да сагледа стварност и
процијени њене могућности. Он ће на тај начин избјећи замке историјског морала
и виђења друштва из којег потиче. Опирањем мишљењу и савјетима старог Југ
Богдана, Страхиња ће се наћи на стваралачкој страни историје, оној која мијења
свијет набоље или бар наговјештава да би га вриједило мијењати набоље. |