|
ЖИВОТ
Био сам у заробљеништву, мењали су ме за коњa – говорио је младић
старцу, док су се заједно возили у санитетском возилу ка болници.
Ех, шта ти је живот – уздисао је старац. Једна шаховска партија.
Чим се родимо, одмах се нађемо у пат позицији, драги господине. Излаза
нема, осим да предамо партију.
Не изгледаш ми као губитник.
Не дозвољавају ми да то будем. Иначе бих ја одавно, ех... родитељи су
ме избавили из заробљеништва, породица страдалог младића у саобраћајној несрећи
ми је поклонила његов бубрег, пријатељи ми купују лекове, жена ми ради за малу
плату у продавници, дете ми је тек проходало. Да, господине, то ме обавезује да
будем храбар, да се борим. Да покушам свима њима да узвратим барем мали део
онога што сам од њих добио.
Ето, драго дете, ко зна зашто је све то добро. Да све није тако било,
можда не би сада имао ни пријатеље, ни жену, можда би погинуо у рату, можда би
завршио као пијанац. Ко зна каква би ти судбина била, драги младићу. Породица
је велики ослонац, породица је, дечко мој, живот - рече старац плачним гласом,
стежући ћерку за руку.
Драги младићу, биће боље, видећеш. Ма колико се нама чинило да се
налазимо у пат позицији, увек постоји неки потез који можемо одиграти. Запамти
то.
Младић само климну потврдно главом и осмехну се.
Стигли смо, рече старчева кћерка и поможе му да изађе из кола и да се
припреми за операцију колена.
Младићу, запамти, док човек има жеља, дотле и живи! Постоји ли нешто
што ти желиш?
Ех, господине, да нам је само једна мала кућица да можемо да је
уређујемо, па да не морамо да се потуцамо по туђим становима. Само то, драги
господине, само то.
А затим полако младић уђе у болницу.
Старац остаде са кћерком испред.
Ех, драго дете, ми заправо и не знамо колико човек може бити јак, док
не упознамо овакве људе као што је овај дечко.
А они су његов живот изједначили са животом једног коња.
Да, драго дете, њега је живот баш тукао. Али, он је доказао да у овој
шаховској партији није обични пијун. Он је краљ, драга моја, он је краљ!
|
|  |
ДЕДА И
УНУКА
Како су године пролазили, тако је и његов вид све више слабио, да би
га једнога дана потпуно изгубио.
Пошто је волео да чита, морао је да тера унучиће да му читају књиге.
На то је пристала најмлађа унука која је тек научила слова.
Једнога дана, седећи деди у крилу и читајући, поче да замуцкује.
- Треееебалооо биии даааа
приииђемооо...
- Пређемо. Исправи је деда.
- Да, деко, у праву си, пише
пређемо. Деко, ти ме свакога дана исправљаш. Ово је већ девета књига коју ти
читам, а ти знаш сваку реч у њима. Да ли
си се ти направио да не видиш, како бих се ја дружила са тобом, а?
- Не, драго дете. Знам шта пише
у тим књигама које ми читаш, само из једног једноставног разлога, а то је да
сам их ја написао.
- Стварно? - окренула је
насловну страну књиге и прочитала његово име. – Деко, а зашто ми никада ниси
читао те своје књиге?
- Па зар не видиш да то управо
и радим - одговори дека и поглади унуку по коси.
|
|
Биографија аутора
Рођен је 17. 5. 1989. године у Београду.
Пише афоризме, песме, приче, драме, хаику,
бави се
енигматиком…
Радове објављује у Србији,
Федерацији Босне и Херцеговине, Хрватској, Црној Гори, Сједињеним Америчким
Државама, Шпанији, Јапану, Новом Зеланду, Румунији, Швајцарској, Русији…, у
листовима, часописима и сајтовима: Шипак, Јеж, Вечерње новости, Афоризам, Етна, Носорог, Жикишон, Маргиналац, На првом сте мјесту, MaxMinus, Njuz, Лига духовитих, Афирматор, Helly cherry, Радио
Београд 202, Балканске зоре, Људница, Diogen, ГЕН, Тrablmejker, Енигматика, Knjizevnost.org, Enigmatika (Tupljenje i
oštrenje), Mozgalice, Ужичка недеља, Политика, Владимир Шојхер…
Заступљен у више зборника: Завештања 2012,
Удружењe српских писаца Швајцарске; Ми смо скупа и кад смо далеко, пети
песнички маратон Клуба књижевника Душко Трифуновић, Кикиндa; XХIII
песничка манифестација Гарави сокак, Инђија; Како сам убио љубав, кратке
приче, Траблмејкер, Београд, Зборнику радова Часописа за уметност и друштвена
питања Афирматор, Београд; XХIV песничка манифестација Гарави сокак,
Инђија; Нушић по други пут међу Србима, Нушићијада 2012, Ивањица; 24. хаику
фестивал Оџаци 2013, Мисли о зими, хаику, Најкраће приче 2013, Београд,
Вршачко перо 2014, Вршац; Волим да летим, Београд; Пролећне мисли (Spring
in mind), хаику, Нови Сад...
|
|
