Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________18_


  Енеини дамари  







 Пише: Енеа Хотић



 

ЦРТИЦЕ


o         Пуно ми срце Тебе. Једини услов за богату новогодишњу трпезу. Машала! (цртица из живота) 

o         Да сам Ти она милина у грудима врела од гутљаја Наше љубави! Их!   (празнична цртица из живота)

o         Ти си моје скривено значење, она златна нит.  (цртица из живота)

o         Хљеба и игара народу треба. Мени Ти и без хљеба ако треба. (цртица из живота)  

o         У завежљаје Сна спаковаћу само Нашу љубав, сјајну од Среће, топлу од Душе! Па низ друм у ново љето! 

o         Ти си моје топло рухо. Нема зиме!  (цртица из живота) 

o         Заспаћу као Твој комадић среће.  (цртица из живота) 

o         Исто нас јутро гледа. Благо Нама!  (цртица из живота) 

o         Посао ме оживљава. Тебе живим.

o         Кад би вријеме било мудро, оно не би протицало, него би стало и остало на оном мјесту гдје смо Ти и ја постали МИ!  (цртица из живота) 

o         Ма, шта ми може ноћ? Још мало таме до Нашег јутра.                  (цртица из живота)

o         А да помијешамо снове у фину пређу неку и уљуљкамо се у њој? На длану ноћи.  (цртица из живота)


 
ДВЕ ПЕСМЕ

Сјена

 

Нерадо о смрти пишем.

Једноставно, научила сам

да Те дишем,

животом миришем...

 

Но, постанем ли прах,

свилен и бијели,

облетјећу вјетром свијет цијели

и поново бити Твоја,

она која Те жели:

и земљом, и водом, и крадом

од свијета

попут дјетета.

 

Родићу се, кажем

као трава,

као латица плава,

као сунцокрета глава.

И када кише росе,

додириваћу Ти ноге босе,

док корачаш.

Мени.

Сјени.

 

Хеј, горе гледај!

Ништа друго не могу ни бити

до дуге шарене нити

и небом се крити,

и снити Те,

чекати послије кише сваке.

Узми зато прстохват сунца,

нека Ти се у џепу нађе,

кад тмурни облак Те снађе,

заустави капи!

Топлине се напиј!

И крени.

Мени.

Сјени.


______________________________


Жеља

 

Пошаљи ми снијег,

нека код мене зимује!

И то онај што је по Теби падао.

По Твојој коси, раменима, уснама

које су га врелим дахом топиле,

које су га испиле.

 

Вратићу га хладним сјевером

мојим дахом топљеним,

по окну прозорском да ме

ослика.

И да видиш ме као

филигранску чипку зимску,

отопиш ме својим дахом,

испишеш својим именом.


______________________________________________________________