Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________15_



  Поезија наших дана  


 

МОМ АНЂЕЛУ

Рашири своја просветљујућа крила
Обухвати ме тим паучинастим загрљајем
И утеши ме
Моје срце је збуњено
Жуди за исцељењем – мелемима твоје љубави
Отпевај ми песму, анђеле
Одагнај усамљеност нежном успаванком
Испуни ми срце радосним шапатом
Да могу поново да волим
Благослови сузе нежним прстима
Ослободи ме
Ослободи ме страха и таме
И води ме безбедно према сунцу
Да могу поново да живим у светлу

~ Слађана Косић ~



ОСУДА

Језиком отровним
Палацаш и трујеш
Из безубих уста
Осуду  снујеш
Судија моћни
У палати безглавих
Спремаш  погубљење
За моје спасење

Бојом страха
Пишеш речи
Кукавица без гласа
На трону власти

Ја сам рођена
На њиви узораној
Дојена  млеком
Из дубоких рана
Не бојим се
Тамних дана
Ни похлепе гладне
У оку врана

~ Драгана Миленковић ~

 


 НОСТАЛГИЈА

недостају ми звуци који
миришу на дом
силуету милозвучја хватам
за ивицу капута
она ми бежи
низ улицу у којој нема ничега
сем једне табле
на којој пише
тишина, без броја

~ Марко Мозетић ~



 
ПОСЛЕ ВАТРЕ
 
Кад си запалила мрак горео ми је дах,
нијесам гасио, пустио сам да гори,
да се одједном у пепео и прах
све што смо имали одједном претвори.
 
Кад си запалила ноћ горео је и глас
којим сам говорио, узалуд, да те волим,
за ту љубав није постојао спас
и пустио сам и њу да у пламену изгори.
 
Сада сам ето, сам и ти си опет сама,
није изгорела ноћ...Пред очима нам тама.
 
~ Горан Радичевић ~




СУСРЕТ

На прозору мога јутра играо се мраз
Насликао мени
За данас и увијек твогa лика одраз

Не смијем те таћи, а тако бих хтјела
Јер топиш се, драги,
Од мојих додира, од мог даха врела

И ја само могу таквог да те гледам –
Леденог и бијелог -
Да немам те – а опет ником да не дам

~ Јелена Глишић ~




 ТАЈАНСТВЕНИ ПЕСНИК

Варљива слава поноћних звезда,
Тајновити песник ноћима лаје,
Жели да каже и себе да преда,
Због својих дела у срцу се каје.
   
Ех песниче мој, црно ти се пише,
Иако си рођен у граду свих река,
Не видиш од себе сада ништа више,
Тмурно неко зло само тебе чека.

Укаљана постеља, поцепана завеса,
Путеви сви сад њему су звездани,   
Тајанствени песник у имену авеса,
Клонуо је ноћу, о проклети бездани.

~  Ђорђе Грмуша ~