II
Чему припадамо
Чему се надамо
Чему се молимо
Од чега журимо да оболимо
Хоћемо ли ући у ту eротску унију
И шта ћемо са хумом а где ћемо травунију
|
V
Забраниће нам речи а даће нам реченице
Закочиће лифтове расклимати степенице
Имаћемо снаге да трчимо али каскаћемо поносно
Бићемо обасјани оним што је сада спасоносно
То је сасвим извесно то је сасвим неизвесно
То се зове живот у Србији то није болесно ал јесте опасно |
|
XI
Волонтери аматери црвени крстови
Поплављени умови од јасноће опустели
Све знамо и захтевамо снове
Романтични смо само нам фали лове
Још једно вино да бисмо се пољубили
Савест нам је чиста главу смо одрубили
Нашли се после десет година прe триста се изгубили
|
XIII
Можда је боље да се све распадне
Можда је боље све да пропадне
Можда је боље да кренемо од нуле
Можда су нам опроштени греси
ал и даље гриземо јабуке труле
И даље хрлимо у магле и гунгуле
И даље не знамо где смо погрешили
Где смо стали
Шта смо оно некад решили
|
|
