Ђура Јакшић

(1832 – 1878)

ЈЕВРОПИ

Теби да певам — теби, тиранко!

А дух ми мори отров и гнев;

Увреда твојих жаоци јетки

Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,

Милион груди просипа крв —

Милионима пале кућиште,

Милион људи гмиже кô црв.

И милиони долазе смерно

Јевропи гордој на холи суд:

„Не може више, раја не може

Сносити јарам, мучити труд!

Тиран нас гази, срамоти жене,

Усева наших отима плод.

Пресуди, силна, да л’ живет може

У таквом игу несрећни род?...

Изгинућемо!..

„Па изгините!“

Подсмеха твога горди је збор.

„И гинућемо, гинути славио —

Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!

Изгинућемо — али слободни,

Јер Србин неће да буде роб!

Тамо далеко, на светом гробљу,

Потражићемо живот ил’ гроб!“

11. јануара 1867.

Пажљивом читаоцу пашће у очи да је од овог броја Суштина поетике у техничком смислу мало другачија. Не знам да ли је лепшег изгледа, али је свакако корисно, јер одсад ће моћи да се чита и на телефону. А то ће, надам се, допринети већој читаности, а такође и писцима бољу приступачност и лакоћу налажења на интернету. Кад сам већ код писаца, морам се осврнути на радове који ми долазе. Наравно да не могу све што ми стигне и објавити, јер не могу све сместити у један број. Такође, ваше радове који нису ушли у садржај  не могу чувати, па ако верујете у квалитет тога што пишете, а није објављено у једном броју, шаљите поново. Кажу, у животу успевају само упорни и самоуверени. Зато сe не предајте, а то посебно мислим на младе ауторе.

Када је реч о садржају часописа, моје субјективно мишљење је – да је из броја у број Суштина поетике све квалитетнији и разноврснији књижевни часопис. Можда сам у заблуди, без довољно самокритике, јер пре овог броја понудих једном угледном издавачу, књижевном критичару и песнику да напише, или пошаље неки раније написан есеј, критику, приказ...  Уважени господин ме није удостојио ни одговора, па макар са једном одречном речцом. Онда ово што радим заиста не вреди. Али сетим се да сам ту понуду слао још једном песнику. Ни он ми тад није ништа одговорио. Но, кад је добио престижну награду, и док су га „јуриле“ све новине, телевизије за интервјуе, понудих му да нешто о себи и награди каже и за овај часопис. Прихватио је без нећкања. Зар би прихватио док га сви траже да се огласи и у Суштини поетике, ако овај часопис није вредан пажње? Нормално да не би. Знам, вреди и поносан сам на часопис, нарочито што у њему има простора да млади објаве своје есеје, приказе, критику, приче, поезију коју „елитни часописи“ не би ни разматрали без обзира вреде ли или не. А и Суштина поетике не објављује ништа што нема уметничку и естетску вредност.

Уредник