Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________16_




 Савремена руска поезија | Маријана Соломко 




ПРВИ ПУТ

Данас ти сећања к мени хрле:
Медоносној липи сред тишине,
Тмурна као перо корморана
Кад се светлом огледа у Неви.
Сећаш се – из девичанске шуме
Као рибизле падале су сузе,
И ждралови вечност огласише –
Ја сам јуче све заборавила.


СЕЋАШ ЛИ СЕ


Сећаш ли се јабучара:
У њему живота до самог краја,
Прозора отвореног ноћу,
Кô ахат месечевог сјаја,
Цврчка што бесано гуди
Виолончелом свежину милу,
И срећу ван сваке студи,
Јер за њу треба тако мало – случајно.

Сећаш ли се шушкања јежева,
На стази мирисе лишћа,
У зраку сунца песму црвендаћа,
На печуркама капљице кише;
Сећаш ли се свега што нема више,
Свих речи – ћутања сваког,
И тог пева богатог, јаког
Кад се пут неба винула шева.


Маријана Соломко је рођена 1984. године у Санкт Петербургу. Завршила је музичку школу, а 2009. године факултет украјинске Националне музичке академије „П. И. Чајковски“, одсек за клавир. Прву песму написала је у шестој години. Победник је на много међународних такмичења поезије.

Аутор је збирки песама Гуске лете на север (2013), Шта год се деси (2014).

Члан је Савеза писаца Русије.


НЕВЕРСТВО

Доживео си њено неверство,
Ниси ништа знао,
А оно – шушти као сено,
И уље у пламену
Сакривене наклоности њене,
Као тетоважа
Сумњом обележена је велика страст –
Крхке преваре

И не могу небројене горке сузе
Стиху побећи,
Кад тихи камен у кућу падне
И нас раздели,
Тајну изврне наопачке кô врећу –
Сруши њен зид,
Јер доживео си – а ниси знао –
Њено неверство



ЦРНА УДОВИЦА

Била је охола и свадљива,
Жена без стида.
У  животу кȏ трње шљива,
У љубави попут зида.

Ломила га, дубила му боре,
Таму дала свему
И сашила смртне одоре -
Њему

Теби судњи час и рака
Нису блиско,
И ево седиш  у дну мрака,
Кȏ удовица Клико.

Сама си - у глувом гробу,
Кȏ љиљани бела;
Јер живели - давно, бар кȏ пробу -
Рећи ниси хтела.


Песме са руског језика препевао Анђелко Заблаћански