Критика
Девојка с поморанџама и Замак у Пиринејима
Јустејн Гордер је рођен 1952. године у Норвешкој. Његово најпознатије дело, роман о историји филозофије Софијин свет, преведено је на преко четрдесет језика, а штампано је преко 30 милиона примерака широм света. Са супругом Сири Даневиг установио је Награду Софија, која се од 1997. сваке године додељује инситуцијама или појединцима који дају значајан допринос очувању животне средине и одрживог развоја и улажу напоре у подизање свести и остваривање алтернатива савременом развоју људског друштва. Живи у Ослу. 
До сада је објавио: Дијагноза и друге новеле (1986), Деца из Сукхаратија (1987), Жабљи замак (1988), Мистерија пасијанса (1990), Софијин свет, роман о историји филозофије (1991), Божићна мистерија (1992), У једном огледалу, у једној загонеци (1993), Магична библиотека Биби Бокен (Заједно са Клаусом Хагерупом, 1993), Хало? - Има ли кога овде? (1996), Вита бревис (1996), Маја (1999), Кћи директора циркуса (2002), Девојка са поморанџама (2004), Шах-мат (2006), Жути патуљци (2006), Замак у Пиринејима (2008). Девојка с поморанџама и Замак у Пиринејима, последњи су
објављени романи норвешког писца Јустејна Гордера, у
којима се очитавају његови ставови о животу и постављају питања о човековој
егзистенцији и положају у свету.
Девојка са поморанџама наизглед је прича о љубави, која се трагично завршила смрћу једног од актера. Међутим, она је много више од тога. Преко писама отац, Јан Улав на самрти приповеда сину, Георгу велику причу о животу. Описујући како је срео љубав свог живота Веронику, Јан ће доћи до закључка да је све у животу у тесној вези и да ништа није случајно. У неколико наврата кроз Гордеров роман ће пролетети Бодлерова мисао, да је све што око види симбол. Тако није случајно Веронику први пут срео с поморанџама, које су симбол плодности и које ће се као такве појављивати у читавом делу, само што ће из матрерјалног бивствовања постати мотив на сликама сачуван од заборава. Спајање Јана и Веронике догодиће се на Божић, што ће имплицирати нови почетак. Случајни сусрети, приликом којих ће се преко руку додирнути њихове душе, даће свему дозу тајанствености, али и потврдити оно да све што је суђено, једном се мора догодити. Такође, показаће и да човек треба да прати судбину а не да јој се одупире, те да треба бити стрпљив. Наиме, Вероника ће Јана замолити да је сачека шест месеци како би били заједно читавог живота. Ипак, он неће издржати и потражиће је пре договореног рока, што ће сматрати разлогом за своју болест и осуђеност на смрт. У прилог овоме иде и чињеница да је број месеци исказан бројем шест, који има у себи конотацију зла, с обзиром на то да се може третирати и као обрнута деветка. Истовремено, шест се може тумачити као синтеза две тројке, које су појединачно симболи интелктуалног и духовног реда, божанског и у космосу и у човеку, што заправо даље значи да су личности Веронике и Јана заправо идентичне тим бројевима. Моменат у којем ће одлучити да сину исприча све преко писама, биће ноћ обасјана звездама. Поглед у њих нагнаће га да све забележи. То се може повезати са симболиком звезда које су знак духа, који продире кроз таму као светла упрена у ноћ несвесног. У роману се, такође, у назнакама појашњавају бројни породични односи, али онај који је свему надређен јесте однос оца и сина. То што је Георг мушко, а не женско дете, заправо је зато што се тиме наставља лоза даље, како би на основу онога што је прочитао из очевог писма могао да сагледа ствари и поступи другачије. На крају, треба подцтати да је Гордер у овом роману поставио круцијална питања: шта би човек одлучио да има могућност да бира између кратког живота на земљи и нерађања; и да ли родитељи деци дају живот истовремено их осуђујући на смрт, с обзиром на то да чим се роде, једном морају и умрети. | Роман Замак у Пиринејима је интернет преписка двоје љубавника, Сулурн и Стејна, који се срећу после тридесет година са намером да разреше исто толико година стару мистерију оличену у лику жене са љубичастим шалом. Елементи љубави, трилера, психологије и мистерије искоришћени су у циљу да се прикаже константан сукоб научног, оличеног у Стејну и спиритуалног, оличеног у Сулурн. У овом роману преплићу се три наративне равни: сан, садашњост и прошлост, а све у циљу да се вратимо вечитој филозофији – ко смо и одакле потичемо и опомињања да чувамо свет и себе у њему. Жена са љубичастим шалом спојила је две равни: прошлост и садашњост главних јунака и поиграла се са њиховим умом. Она је, такође, симболички конотисана, с обзиром на то да је љубичаста симбол видовитости, равнотеже између земље и неба, чула и духа, страсти и разума, љубави и мудрости. У прошлости, она је неко кога су згазили на путу и ко је мистериозно нестао, а затим се појавио и на индиректан начин прорекао им будућност. У садашњости Сулурн и она су једно, што сазнајемо тек пошто Сулурн страда у саобраћајној несрећи. Мистерија тада постиже врхунац и поставља се питање да ли човек стално наилази на знакове, а не уме да их препозна? Да ли би Сулурн преживела да је на прави начин протумачила њене речи, да је Сулурн заправо попут ње која је била, а да је она, она која ће Сулурн бити? Одговор на ова питања Гордер ће оставити читаоцима, као што ће им оставити да се сами определе хоће ли веровати у науку или у онострано. Ниаме, кроз читав роман стиче се утисак да је писац на страни оностраног, али ће то на крају довести у питање, јер ће на самрти Сулурн посумњати у спиритуално. То даље отвара питања човековог сусрета са смрћу. Да ли се тада пољуља све оно у шта смо веровали, ма колико наша вера била јака? Прошлост и садашњост несумњиво су повезани. Прошлост је та која обликује садашњост и будућност. Ипак, у роману постоји и трећа приповедачка раван, раван сна, који такође има пророчки карактер. Интересантно је, пак, да је све као постављено као у огледалу. Наиме, у сну Стејн има задатак да са још двојицом другара спасе Земљу, тако што ће ударити летелицом у астероид. Он ће умрети, а свет ће бити спашен. Уместо тога, он одлучује да скрене летелицу и тако продужи себи живот неколико минута. Тиме мења неколико минута дужег егзистирања са крајем планете и многим животима. После удара астероида, једина која преживљава на Земљи је Сулурн. Ако ово провучемо кроз призму свега што се догодило, онда можемо рећи да оно што је у сну космос у стварности је реалност. Тај исти Стејн није ударио у астероид, а на јави је није успео да спаси Сулурн. Земља у сну је оно што је онострано, те тако то што је Сулурн тамо сама и чека га, заправо ће наговестити њену смрт. Овде се може поставити питање, како човек замишља живот после смрти? На крају ваља истаћи да у оба романа постоји неколико наративних нивоа и истовремена духовна блискост и физичка удаљеност. Симболи су употребљени дозирано, тек толико да заинтригирају читаоца. Интересантно је и понављање мотива као што је случај са свемирским телескопом Хабл. Док га је у првом роману спомињао неколико пута без великих уношења у детаље, крајње субјективно, у другом га је научно објаснио на неколико страница. Гордер је стално загледан у бескрајност свемира и жељан да га докучи, као и човеков положај у њему. Читањем ова два романа може се закључити Гордер је, мајстор оригиналне композиције на препознатљив начин успео да покрене читаоце на размишљање ко смо и куда идемо, као и колико смо минијатурни у односу на космос. |
