Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________12_




 Песме за децу 





Милена Мркела

КАД СЕ ШКОЛА ВОЛИ

Првачић Лазар устао зором,
Тек пола шест је на сату модром,
Деда још спава, сат му на столу,
Унука данас води у школу.

Снађе се Лазар, брз као стрела,
Казаљку малу напред потера,
Пробуди деду, попи чај срком,
Пола је осам, у школу трком.

Збуњен је деда, скида папуче,
А већ га унук за руку вуче.
Чудесно јутро има овај дан
А треба да је свечан, посебан.

Уместо дечје граје и смеха,
Улица пуна хлеба и млека,
Понеко држи пса за узицу,
Перачи шмрком перу улицу.

Двориште школско пустош, празнина,
Зачуди деду сва та тишина,
Зар нема звона, зар нема вике?
Он памти школу препуну цике.

А Лазар с торбом стрпљиво стоји,
Још само сат-два, на прсте броји
Постаће ђак, вредан к
ô мрав,
Није то шала, већ озбиљна ствар.


http://www.knjizevnicasopis.com/
МУКЕ ЈЕДНОГ ЈЕДИНЦА

Јутрос је пуцало са свих страна,
У госте нам стигла бака Ана,
Редом нас љуби, цмаче да звони,
Пуцају пољупци као балони.
Како си срећо, бакина рано,
Штипне ми образ, носић лагано,
Онда ме руком глади по коси,
Румену јабуку у џепу носи.
Мало ми напорно све ово било,
Па одем сести тати у крило,
Убрзо затим стиже и тетка,
Није ме видела од прошлог петка.
Мази ме,штипа, чупка ми косу,
Цмаче по бради,челу и носу.
Од пољубаца све опет пршти,
Кад се измакнем, она се мршти.
Дође и вече, све опет стало,
Време да и ја одморим мало,
Легнем на кауч иза врата,
Маштам да имам сестру ил` брата,
Да неко са мном ту паљбу дели,
Не бих овако живот цели.
Задремах малко, шкрипнуше врата
Гле, сад се љубе мама и тата,
Кроз сан се смешим, сад сигурно је
Оствариће се маштање моје.


http://www.knjizevnicasopis.com/
АДРЕСА СРЕЋЕ

Сви би хтели наћи срећу,
Неки мању, неки већу,
Кад би јој адресу знали
Сви би тамо похитали.
Не слутећи да у нама
Спава та тражена дама,
Чека да је пробудимо,
Да се скупа веселимо.
И мени су савет дали -
Пробај ,можда ти упали.
Само срце своје следи,
Сањај, маштај, веруј, вреди,
Јер живот је без чезнућа
К
ô велика, празна кућа.
Кад је тешко, кад су муке
Наћи ће се неке руке
Да загрле, да утеше,
Да те брига тешких реше.
Наћи ће се очи неке,
Дубоке к
ô очи реке,
Топлином те огрејати,
Страх и тугу отерати.
Рука руци, осмех лицу,
Нађи друга, другарицу,
Па са њима снове дели -
Бићеш срећан живот цели!

http://www.knjizevnicasopis.com/
Јелена Глишић


КРИЛА

Чудио се лисац како
лептирића крила лако
носе свуда без проблема -
зашто и он једна нема.

Хоће лисац да полети,
ал' никако да се сјети
како би се набавила
бар половна нека крила.

Огласе је прелистао,
продавнице обишао,
питао чак крокодила
продаје ли неко крила.

Свак се чуди, не вјерује:
- Лисац крила зар купује?
Да није на главу пао
Ил' пио – па претјерао?!

Схватио и он на крају
да се крила не продају,
па с товаром туге тешке
вратио се кући – пјешке!

МУКЕ СА СЕСТРИЦОМ

Закукао Миша – јао,
кад у несвијест није пао -
сека му се мала
у цртање дала.

Лијепо би то све било,
али зло се  догодило:
свеска за домаћи
поста блок цртаћи.

Он у чуду - рони сузе -
- зашто, секо, ову узе,
нисам дана пола
устао од стола.

Рвао се са азбуком
и од А до Ш је с муком
написао цијелу
у свешчицу бијелу.

Све је било баш без грешке  -
награда за муке тешке,
а сада из листа
вири боја триста.

Јао, секо, с тобом шта ћу!?
Не дирај ми у задаћу!
Кажем стоти пут,
и стварно сам љут!

Не љути се, нисам знала,
ја сам, Мишо, врло мала…
Ево, за изини -
oбрашчић уштини!

ДВА ДРУГА

– Мишо, друже, пријатељу,
велику сад имам жељу…
На бициклу дај ми круг,
ил’ ти нећу бити друг!

– Зар се тако нешто тражи?
Уцјена ти та не важи!
Е, не дам ти један круг,
не треба ми такав друг!

Нит’ се тако тражи круг,
нит’ се тако тјера друг!
Не грубо и наопако –
већ све лијепо и полако.