Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
___________________________________________________________________________________________________________________________5_


Повратак поезији

Једном песник - увек песник

Поезију је писао кад је био гимназијалац, а онда, вођен неким другим и другачијим животним стазама, писање сасвим запоставио. Додуше, поезије се никад није одрекао. С добрим песмама се често дружио. А онда, успавани песник у његовој души се пробудио и побунио, а како друкчије него стихом. Писао је кришом и стидљиво, тек понеком показивао своје нове песме. Владимир Златић је потврдио неписано правило: "једном песник - увек песник". У овом броју Суштине поетике представићемо га са неколико гимназијалских и скорашњих песама. 



¤


 
http://www.poezijasustine.rs/vasa-poezija/
Владимир Златић, 
рођен је на Велику Госпојину, 28. августа 1976. године у Ужицу. По образовању и занимању економиста, у души песник. Сањар. 
Живи и ради у Ужицу.



* * *

Мирис умрлог цвета 
Изгубио се у бескрају трулежи 
Расплинуо се у мени 
Мирис заспале душе 

Боје смењују боје 
Цвету није суђено да траје 
Разбивши чауру сна 
Из мене проговорио човек 

Остављеном на спаљеној земљи 
Студен ми оковала крв 
Иза нежних усана 
Израсли ми зуби 

(1994)





¤

НОЋ ДА МИНЕ

Неосетно сасвим кроз мене је прошло
Остварење жеље из младости ране. 
Ко судбине подсмех сада ми је дошло, 
Прекасно да срећом обоји ми дане. 

О теби сам давно пусте снове снио, 
Кад још ништа нисам знао, нисам смео. 
Очима дечака твој лик ја сам пио, 
Чистим сам те срцем све до звезда пео. 

Богиња си била, а то ниси знала, 
Мога света чежње и залудне наде. 
Лепа као тада, на мој праг си стала, 
Да те ово вече неком другом краде. 

Сада нема ничег да ми жудњу буди, 
Што би утрнуло срце разиграло. 
Додир твога бедра, док ти поглед блуди, 
Небо у твом оку, мени значе мало. 

Љубиш ме, у страсти горе твоје усне. 
Слушам како реке из твог срца хуче 
Све што имаш – дајеш, да доспеш ми у сне. 
Помислим само: Где си била јуче? 

Лези ту крај мене, пусти ноћ да мине. 
Сањај о љубави с лицем само једним, 
Док нас дан не врати у живота тмине. 
Сањај да те грејем овим срцем ледним.

(2005)