Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________11_







Три песме | Срба Павловић





ЛЕТО НА СЕЛУ

Моја је кућа богата кућа
Стога је лети салећу гости
Права правцата што рећ' идила
Врускају младе пилеће кости

Моја Веселка свима угоди -
Под кућне топло смешта окриље
Затим из срца рукама белим
За сваког цветно испреда миље

У ноћи она јеловник справља
Док кућа цела мирним сном спава
Тек је пред зору тргну петли -
Набреклих вимена рика крава

Кад буде оно кући да крену
Сетно их љуби и нежно штипка -
Корпе до врха срцем пуни
И титка - титка - титка


КАД АВАЛСКИ ТОРАЊ ЗАСЈА

На Авалу кад се успеш,
па на кулу винеш божју
само Небо што је горе,
док свет цели у подножју.

С ове стране реке Саве
Шумадија шумовита -
с друге стране воде плаве,
војвођанска злате жита.

Панораму Београда
гледаш као на свом длану
и храм оца, Светог Саве,
како слови на Балкану.

У смирају јарког Сунца,
кад Авалски торањ засја,
плану светла Белог града -
огласи се лавеж пасја.




ДЕВОЈКА ИЗ ГРОЦКЕ

Шетала је старом Гроцком,
ка'но бајна горска вила,
са ноге на ногу, коцком -
плавом косом вијорила.

У руци јој дамска ташна,
док у другој каква акта -
шешир модниш, цветић - машна,
Боже, ко је такву сатка.

Сетити се свега прошлог -
време своје мреже плете...
мора да је чува још Бог
и године шесдесете.

Нађемо се кад на стази,
момци старог древног моста,
panta rei  - све пролази -
још сећање на њу оста.