Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________14_




Енеини дамари

http://www.knjizevnicasopis.com/_/rsrc/1420480020612/broj-13/o-banovic-strahini-enea-hotic/10153697_751674831583204_6581326040344120307_n.jpg




    Пише: Енеа Хотић



 О Траговима времена

Када размишљам о времену, убијеђена сам да је оно измишљено да бисмо се ми, људи, дисциплиновали и „заробили“ минутама, сатима,  годинама, вијековима. Са друге стране, ма како назвали то нешто што пролази и што нам на лицима испише боре и као вјешт кипар урезбари све оно што нас је у животу снашло, остаје траг да смо живјели. Исклесан ријечима. Као путоказ. 

▼▲

Трагови времена


  • Све ћу што морам, само да бих могла оно што желим.
  • Носиш ли Љубав у себи, никад не заборави да ти нико ништа не може ни одузети ни дати до тебе самога. Мој постулат.
  • Вјеруј, милуј очима, купуј срцем, а плаћај додиром Душе од свиле.
  • Грубо вријеме има још грубље људе. Њихове душе су као од оштрог сукна, њихове ријечи су суздржане, хладне, а погледи попут мрзлог, оштрог вјетра у прољеће. Једно сазнање  ме грли и штити, даје наду -  људски топао дамар јачи је од сјевера отуђених душа.
  • С ове стране неба или оне, важно је да су душе, што се препознају, заједно. Сјећањима, причама, дамарима.
  • Чекамо то све што ће нам доћи само по себи, како се у народу каже, а можда нам је то све већ и дошло у сјају драгих очију.
  • Не љубим баш жарко резервисане људе који важу и јабуке, и крушке, и новце и осјећања. Но, за њих можда има наде. Прекрасно је кад се "раскраве" и покажу срце.
  • Паметни знају. Но, само знање није моћ већ препознати тренутак, удјенути се у живот. Често како можеш, још чешће како мораш, а ријетко баш као што желиш. Е, сад... паметни све то измијешају и осмијех на лице ставе, како год да је.
  • Вилењачке пјесничке душе не признају правила прописана у овом оку видљивом свијету. Зато ме и чуди кад видим да им неки робују безусловоно, хвалисаво и надмено. Душа гледа срцем.
  • Све ће се десити. Не бој се бездана непознатог, диши сјећањима и држи се срца. Не можемо изгубити оне што волимо.
  • Треба чувати дијете у себи, сви то знамо, а све нас тјера да будемо одрасли, недорасли ситуацијама, јер само из дјечије перспективе, са позиција непатворености, истинске и чисте искрености можемо живјети један духовно богат живот. Чувајте своје шарене кликере, сјећања на игру.
  • Непроходни путеви? Несуђена пространства? Не признајем то. Рачунам на мисли, срце, дамаре, све оно невидљиво оком, е, то су најпроходнији друмови! Пресуђујем у корист нас! У корист срца!

Цртице из живота

  • У Твојим очима видим једно море, таласе од уздаха и сунце што Живот значи. Мало ли је на ову скупоћу?
  • Све видљиво оком је Свијет. Оно што гледам душом смо Ти и ја.
  • Прича се у народу да све има свој крај. Мудро предлажем да све своје крајеве увежемо са Нашим почетком и испишемо Вјечност!
  • Кад Те осјетим душом, неким мирисом у зраку само мени знаном, тананом, Твом, проклијаш ми у срцу изнова сваки пут, у недоглед.
  • Лако је мени: моја си кућа, Твоје срце ми топло огњиште!
  • Постоји она невидљива, али неизбрисива тинта. Њоме сам Те у срцу записала.
  • Желим да Те ухватим стиховима, а да заробљен ниси. Схваташ?
  • Ти си моја (при)страсна страна!
  • Хоћеш ли спавати ? Да обучем тишину и загрлим Те за лаку ноћ.
▼▲



ИДУ ДАНИ
(Мјесечева II )

Отишли су они дани
кад се срце чудило
и лудо хрлило...
Теби.

Неком другом ће стићи,
на некој другој станици сићи
ту и остати.
Чекаћу их безнадежно,
лица уз прозорско окно
кишно...и нећу плакати.

Зашто да плачем
кад то небо за мене
ради?

Живјећу у нади
искричавој,
да ипак... ипак
залутаће Твој воз
у крајеве кишне,   
у јесење дане
мирисне.

И биће лијепо,
толико лијепо да
човјек пожели да свисне!