О Траговима
времена
Када размишљам о времену, убијеђена сам да је
оно измишљено да бисмо се ми, људи, дисциплиновали и „заробили“ минутама,
сатима, годинама, вијековима. Са друге
стране, ма како назвали то нешто што пролази и што нам на лицима испише боре и
као вјешт кипар урезбари све оно што нас је у животу снашло, остаје траг да смо
живјели. Исклесан ријечима. Као путоказ.
Трагови времена
- Све ћу што морам,
само да бих могла оно што желим.
- Носиш ли Љубав у себи, никад не заборави да ти
нико ништа не може ни одузети ни дати до тебе самога. Мој постулат.
- Вјеруј, милуј очима,
купуј срцем, а плаћај додиром Душе од свиле.
- Грубо вријеме има још грубље људе. Њихове душе
су као од оштрог сукна, њихове ријечи су суздржане, хладне, а погледи попут
мрзлог, оштрог вјетра у прољеће. Једно сазнање
ме грли и штити, даје наду -
људски топао дамар јачи је од сјевера отуђених душа.
- С ове стране неба или оне, важно је да су душе,
што се препознају, заједно. Сјећањима, причама, дамарима.
- Чекамо то све што ће нам доћи само по себи,
како се у народу каже, а можда нам је то све већ и дошло у сјају драгих очију.
- Не љубим баш жарко резервисане људе који важу и
јабуке, и крушке, и новце и осјећања. Но, за њих можда има наде. Прекрасно је
кад се "раскраве" и покажу срце.
- Паметни знају. Но, само знање није моћ већ
препознати тренутак, удјенути се у живот. Често како можеш, још чешће како
мораш, а ријетко баш као што желиш. Е, сад... паметни све то измијешају и
осмијех на лице ставе, како год да је.
- Вилењачке пјесничке душе не признају правила
прописана у овом оку видљивом свијету. Зато ме и чуди кад видим да им неки
робују безусловоно, хвалисаво и надмено. Душа гледа срцем.
- Све ће се десити. Не бој се бездана непознатог,
диши сјећањима и држи се срца. Не можемо изгубити оне што волимо.
- Треба чувати дијете у себи, сви то знамо, а све
нас тјера да будемо одрасли, недорасли ситуацијама, јер само из дјечије
перспективе, са позиција непатворености, истинске и чисте искрености можемо
живјети један духовно богат живот. Чувајте своје шарене кликере, сјећања на
игру.
- Непроходни путеви? Несуђена пространства? Не признајем то. Рачунам на
мисли, срце, дамаре, све оно невидљиво оком, е, то су најпроходнији друмови!
Пресуђујем у корист нас! У корист срца!
|
Цртице из живота
- У Твојим очима видим једно море, таласе од
уздаха и сунце што Живот значи. Мало ли је на ову скупоћу?
- Све видљиво оком је Свијет. Оно што гледам
душом смо Ти и ја.
- Прича се у народу да све има свој крај. Мудро
предлажем да све своје крајеве увежемо са Нашим почетком и испишемо Вјечност!
- Кад Те осјетим душом, неким мирисом у зраку
само мени знаном, тананом, Твом, проклијаш ми у срцу изнова сваки пут, у
недоглед.
- Лако је мени: моја си кућа, Твоје срце ми
топло огњиште!
- Постоји она невидљива, али неизбрисива тинта.
Њоме сам Те у срцу записала.
- Желим да Те ухватим стиховима, а да заробљен
ниси. Схваташ?
- Ти си моја (при)страсна страна!
- Хоћеш ли спавати ? Да
обучем тишину и загрлим Те за лаку ноћ.
▼▲
ИДУ ДАНИ (Мјесечева II )
Отишли су они дани кад се срце чудило и лудо хрлило... Теби.
Неком другом ће стићи, на некој другој станици сићи ту и остати. Чекаћу их безнадежно, лица уз прозорско окно кишно...и нећу плакати.
Зашто да плачем кад то небо за мене ради?
Живјећу у нади искричавој, да ипак... ипак залутаће Твој воз у крајеве кишне, у јесење дане мирисне.
И биће лијепо, толико лијепо да човјек пожели да свисне!
|