Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________14_

https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Деца пишу



Андреа Машић

ЗЕМЉА ЧУДА


Тамо негде далеко,
где жеље се остварују тако лако,
свашта се дешава!
То је као земља чуда
И не - нисам луда!

Облаци су од шећерне вуне,
а на врху дрвета расту чоколадне круне.
Тамо цвеће усред зиме цвета,
као у по лета!

Можеш тамо стићи лако,
на крилима своје маште,
Видети дугу, заборавити тугу,
летети по небу,
јести слатко цвеће
и бити препун среће!

Дотакла сам шарену дугу,
видела ћуп злата пун,
у нашој земљи јануар је био,
а тамо као да је јун.

Свако да стигне тамо не може,
само ако имаш машту,
једну пуну мирисну башту!

26. 6. 2015.

Андреа Машић, 
VII2
ОШ "Мика Митровић" Богатић



Дорис Дујаковић

ШКОЛА

У школи је и мој друг,
сад се врти све у круг.
Чудно му је баш у школи,
ал' је јако много воли.

Учи сада све и свашта
и о школи стално машта.
Баш му срећно срце куца
кад с петицом на врата своје куће покуца.

Он воли своју школу
и игра у школском колу.
Све им покаже драга учитељица
а име јој је Милица.

Школа је најљепше мјесто на свијету
и ту се осјећамо као у шареном цвијету.
ићи у школу вриједно је живота,
јер то је наша највећа забава, дружење и дивота.

▼▲

НИКОЛА ТЕСЛА

Можда није знао да весла,
али је био познати научник Никола Тесла.

Нека сви на свијету чују
да је Никола Тесла измислио струју.

У мојој држави, у моме крају,
сви за тог научника знају.

Био је паметан, знао је свашта,
била је бујна његова машта.

Не знам какве је сањао снове,
али знам да је имао велике бркове.

И док боси ходамо по роси,
свако Николу Теслу у срцу носи.

▼▲

ЉЕТНИ РАСПУСТ

Кад су дјеца весела  никад живот није пуст,
то значи да је почео распуст.

Десио се сан свих мојих снова,
коначно је и школа готова.

Ђачке књижице се дијеле,
петичари се веселе.

Сада нико неће морати раније да спава,
јер управо почиње досад невиђена забава.

Извините ме сада, баш ми се жури,
нећу да се због мог кашњења другарица на мене дури.

Дорис Дујаковић, V3
ОШ “Петар Петровић Његош“ Бања Лука




                   ▼▲     

Елена Дубравац
 

БРИГА О СРНАМА 

 

Била је зима. Ледена киша и прхи снијег падали су данима. Танке леденице висиле су са огољелих грана дрвећа. На крају села живјели су дјевојчица Ана и њени родитељи. Ана је једног јутра чула срну како цвили. Брзо се обукла и искрала из куће. Дуго је ходала. Јако се забринула када је видјела да је њена другарица срна у невољи. Мала срна је беспомоћно стајала на камену у ријеци. Покушавала је да разбије лед и попије воде, али је упала у ријеку и стала на камен. Срмзавала се. Ана је морала брзо да реагује. Скупила је пруће из шуме. Пошто је њена другарица мала срна често упадала у невоље носила је канап. Њиме је спојила пруће у сплав. Спав је ставила између обале ријеке и камена. Мала срна је бојажљиво прешла преко њега. Ана ју је чврсто загрилила. Заједно су отишле до шумске колибе. Тамо су пронашле сигурност и топлину. Ана и мала срна су знале да ово није крај њиховом пријатељству јер га је ова зимска авантура само ојачала.

      

(Написано V у разреду)   

                

                                         ▼▲


ЗЕМЉА ПАСА

 

У долини далеко, далеко од људи постојала је земља паса. Иза шарених врата украшених кристалима и са разнобојним сликама паса, крио се свијет као из бајке. Тамо су брезе својим танким гранчицама додиривале језерца која су изгледала као ситни бисери. Мале кућице су украшавали зелени листови и тек процвјетали цвјетови. Пискутави лавеж штенаца одјекивао је брдима, која су додиривала небо. Пси су били украшени, како то они зову, мјесечевим цвјетовима. Земљу су највише чиниле посебном фонтане са скулптурама штенаца. На небу је увијек сјало сунце које се пробијало изнад облака. То је посебно мјесто о којем данас само виле и птичице шапућу, а земља паса за остале остаје тајне.


(Написано у VI  разреду)


▼▲


МОЈА ПЛАВА ЗВИЈЕЗДА

 

Плава звијезда је најсјајнија и најдаља звијезда на небу. То је наша највећа жеља. Пут до плаве звијезде је трновит и пун препрека, али уз пуно труда, рада и воље он је остварљив.

Моја највећа жеља је да постанем славна јахачица. Да отпутујем у велику и познату земљу на свјетско првенство. Све очи и сва свјетла рефлектора била би упрта у нас. Јахала бих на великој бијелој кобили сјајне и густе гриве. Са лакоћом бисмо прескочиле све препреке. Изгледало би као да летимо у ваздуху. Судије би нам додијелиле велики букет цвијећа и трофеј. Сви би очарано пљескали и бацали руже из публике. Међутим, најбоље од свега би било наше пријатељство и повјерење. Могла бих да оснујем свој клуб и да знање преносим на малу дјецу. Након те побједе све би било дивно.

То је моја плава звијезда за коју се још пуно морам помучити, а уз труд и вјежбу можда се и она оствари.


(Написано VII у разреду)


                   ▼▲     


Елена Дубравац, VII 3 

ОШ „Петар Петровић Његош“ Бања Лука