________________________________________________________________________________________________________________________9_
МАГЛОВИТИ ПУТ Иње и магла. Шума висока, Беле крошње небо заклањају. Хладна је песма бистрог потока. Расте стрепња – јесен је при крају. Шушти лишће док га ветар носи, Срце земље куца и док спава; И док га оштрина јутра коси Шушкајући испод заборава. Крије се вук, како који уме, Искежених зуба, гладан и љут. По раздељку белине и шуме, Назире се дуг, магловити пут. | СТАРА ПЛАНИНА ЋУТИ Док последњи лист брезе жути, И на земљу пада нежан, тих, Мирисима босиљак се љути Што је опет цветао после свих. Стара планина ћути. Кад се плаво небо замути, Зажубори Темштица река. Чете пахуља ће се просути, Зима више не може да чека. Стара планина ћути. Кора пуца, љушти се, крути, Пада на ситну росу сјајну. Опада лишће, поглед се мути, Милујући маглу краткотрајну. Планина ћути. Крије тајну. | У ПРВО ЗИМСКО ЈУТРО Корак по плавој трави пијаној. Да ли је невен поспан или љут? Или га само плаши сребрн рој Иња, којим је посут овај пут? Уједа хладноћа. Гризе кости, Густа и тешка магла се диже. Росом листа сурово се гости, Суви, испуцали камен лиже. А земља ћути. Земља не дише – Чека да сване румена зора. Последњи љиљан тихо се њише, Љушти се бела, брезова кора. |
