Пише: Енеа Хотић
ЖЕЉА (Мјесечева) Пошаљи ми снијег, нека код мене зимује! И то онај што је по Теби падао. По Твојој коси, раменима, уснама које су га врелим дахом топиле, које су га испиле. Вратићу га хладним сјевером мојим дахом топљеним, по окну прозорском да ме ослика. И да видиш ме као филигранску чипку зимску, отопиш ме својим дахом, испишеш својим именом. ▼▲ ТИ НЕ ЗНАШ (Мјесечева) Гледам Те, а не знаш, и волим тај трен кад само срце и ја видимо. И нико, па ни Ти не знаш, да поглед Те мој грли. Да глас мој хрли да Те загрли...ријечима. Као да тајну неку чувам. А сви кажу да између двоје људи тајне нема...па, добро, ево откривам је, дијелим је са Тобом. Слика Тебе, топлина собе. Твоје очи - огледала моја узеше моје руке обе и остаћу заувијек Твоја. Пази, то је горе од завјета који се кршити може. Добровољно се "заробити" неким, то је храброст....и чекати и сањати...и смијати се баш и кад смијешно није. Онда, нека Твоје вријеме дође што прије! На крилима вилинског коњица залуталог над ријеком. На крилима птице понеке, далеке. | ▼▲ Цртице из живота
• Твојом душом се намирујем за све неправде у Животу! Праведно, поштено!
• У завежљаје Сна спаковаћу само Нашу љубав, сјајну од Среће, топлу од Душе! Па низ друм у ново љето!
• Ти си мој крчаг среће и клупко неке фине пређе.
• Наздравила сам Ти. Јеси ли осјетио како Ти се разливам по сред груди, ако ниси, јави, па да поновим....живјели!
• Ти си позлата на мојој стварности!
• А да узмемо судбину у своје руке, ха? Да ми будеш комадић Сунца, а ја Теби комадић Мјесеца, па нека нам свиће и смркава кад хоће. (цртица из живота, свевременска)
• Све видљиво оком је Свијет. Оно што гледам душом смо Ти и ја.
• Заспао дан на длану ноћи. То ја љубављу зовем.
• Равница ми у око стала, душу напојила и снаге ми дала. Да Те волим, да се борим.
• Волим Ти жеље. Таман су ми.
• Моје небо се у Твојим очима плави.
• Живим Те законито и правично. По средини срца.  |
