http://www.knjizevnicasopis.com/
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

________________________________________________________________________________________________________________________18_
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Енеини дамари





Пише: Енеа Хотић





Трагови времена


 Иста нас вјера веже. Вјера у добро срце.


 Пјесник је попут воденице, не пита се зашто вода иде на жрвањ, него је спремно дочекује. Срцем.


 Кажу да се све излиже временом, изблиједи....То су измислили они што нису истрајни. најлакше је тако оправдати посустајање, одустајање од Живота и Љубави. 


 Заиста никад нисмо сигурни шта туђе ријечи подстичу у нама или наше у другима. То је тек вртешка мисли или трка без побједника и побјеђеног.


 Љубав не размишља. Кад препозна истовјетну у нечијим очима, она јој хрли без задршке чиме стигне, мислима, дамарима, оком, боком.


 Ријечи и ја смо савезнице. Веземо Срце на платну времена.


 Са јутром је као и са људима. Гледам да ли је сунчано, да ли пада киша, да ли ово, да ли оно, а у ствари, захвална сам што је свануло баш као и због драгих људи што су са мном, па били расположени, нерасположени, овакви или онакви. Важно је да су ту. У мом јутру.


 Неки људи су као одвезани бродови, лелујају се на узбурканој површини Живота, сакривају се иза своје тобожње слободе....а ја? Ослобођена сам тек привезана за Тебе.


 Мој кум Мика је једном рекао да се не требамо бринути ако су нам разбарушени џепови и ствари већ мисли. Баш је тако, драги Мико човеееечино, нешто ми жао ових сто ни са властитим мислима не умију. А лако је: заграби длановима срца из бунара душе и умиј се. И ћути. Властити одраз у очима људи ће ти рећи све. 

▼▲


ПУТ

Као кад у сну
пропадам,
тако се ја
осјећам
кад од Тебе
идем.
Чак се и 
не осврнем.
Чак и 
не заплачем.

Као да ће и
најмањи покрет
главе или 
сузе моје
учинити да
чаролија престане
и нестане нас двоје.

Зато, идем напријед.

Пратим своје кораке,
уморне, тешке.
Мисли узнемирене
Тобом као 
природан
слијед.

А знам да је
узалуд све.
Као кад ријека
иде мору,
као кад живот 
урезује бору.
Као кад сунце
залази за гору.
Све ће се то десити!

Можда смо се и
ми, овакви, већ десили
и за боље нећемо знати.

▼▲

Цртице из живота


 Чујем Те и кад Те нема.

Пишем Те јер Те осјећам.

Говорим Те вјетром.

Дишем Те срцем.

Тражим Те, имам гдје.

Налазим Те у себи. 

(цртица што на пјесму личи)


 Да сам Ти дукат жут из хљеба мирисног!


 Кујемо Ти завјеру овај дан и ја. Његовим мирисом проткаћу Ти дах, свјетлошћу обасјати путеве, а ум? Ништа ум, завежљај срца, па низ друм! Их!


 Љубим Те јутром и милујем даном, а за вече ћу да Ти смислим већ нешто.


 Стекла сам Те срцем. А то није мала тековина Наше револуције!


 Правим Те од жеље!


 И јануарска ноћ умије да буде топла. О, још како! Са Тобом у њедрима.


 Моје срце је једино покриће за овај дан. И сваки наредни са Тобом у њему.


 Скрасити се у Твом загрљају! Преееекрасно.


 Диван је сваки дан у којем ја схватам да се не може прећи преко Љубави. Преко Нас.


 Ти се не можеш смрзнути, а не! Обавила сам Те свилом и кадифом свога срца...осјећаш?


 Луч Твоје душе. ОдЛУЧно и беспоговорно.


 Мој си баршун сна, мој смирај дана, трептај ока у мекој постељи, мој починак. 


 Кад сунце гране и бијел дан сване, каже народна пјесма. Грануо си ми Ти!


 Нека јутра баш и не обећавају пуно, али ми нуде Тебе. Мало ли је?


 Срећа да Те волим!


 Између Нас све је Русија. Непрегледна пространства Љубави ушушкана астраганом, мирис чаја и сјајни погледи. Е, то ја Срећом зовем! 


 Разоружавај се мноме, наоружавај се мојом љубављу. Ради мира у кући. 


 Не бојим се ничега. Плашила бих се да Те волим мање.

 

 Ти си јатак мојим жељама.


   Ја бих да стојим уз Тебе. Једино тако постојим. Постојано.


  Не куцај на моја врата кад су Ти двери моје душе одавно отворене!


 Снујем Ти на топлом длану, радујем се новом дану.


   Искриш ми на души!


 Свако има своје добро. Ти си моје.


 Удобно сам смјештена у Твом загрљају! Куд ћеш већи луксуз од тога!


 И кашичица Тебе си Ти! Пријеки лијек довијек!


 Слобода је пристајање на све што смо Ти и ја. Ми.


 Ти си моје клупко топлине, милине.


 Увучем Ти се у мисли баш као у топлу постељу.