РАЗГОВОР СА СЕСТРОМ Oстала је празнина кревета, Без твоје главе, злата у коси, Са простирке кô да си отета; Вај, набор сваки пустош доноси. Причале смо о злу сила таме; Све делиле као душа једна; У тежини речи нас две саме – Тонуле у мисао до самог дна. Причале смо о умору који Човека разједа изнутра тек, О души што у љуштури стоји И бесмислу кроз цео људски век. О стаблу погнутом, свитом одвећ Јабуке беле – јабучару белом, Где људско тело сто година већ, Притиснуто је сопственом бедом. И да златне косе октобарске Врло брзо – пола њих оседе. Од тамне и светле усуда маске, На зиду живота сенке бледе. А све то беше почетак краха, Подземна биљка – у раку пад... Јави се, већ је много страха Што твога лица не видим склад. Разговор наш почео је тек, А разбијен је кô јата птица клин – Изнад планина што нуде нам лек, Разговор дубок – опор кô пелин. Отишла си од нових епова... Оста кревет без златне ти косе, Моја ћутња – будућих векова, Беле сове самоћи пркосе. ▼▲ ПРВА НОЋ Фрула – лет муве – сад балалајка, Чему неука свирка, заморна, плитка? А паук рече: „Твој лет за ме је бајка, Пре сна у мрежи – музика питка.“ И сву ноћ је фрула из крила се чула О црној судбини нелагодног дна, О паучини да није чврста кô кула – Већ пуна рупа мрежа обична. О црвеној капљи из презреле вишње, И младости што тек ноћас листа. Паук муву води пред свевишње – Љубећи јој звонка уста чиста. | ▼▲
ПРВИ ПУТ
Данас ти сећања к мени хрле:
Медоносној липи сред тишине,
Тмурна као перо корморана
Кад се светлом огледа у Неви.
Сећаш се – из девичанске шуме
Као рибизле падале су сузе,
И ждралови вечност огласише –
Ја сам јуче све заборавила.
▼▲
НЕВЕРСТВО
Доживео си њено неверство,
Ниси ништа знао,
А оно – шушти као сено,
И уље у пламену
Сакривене наклоности њене,
Као тетоважа
Сумњом обележена је велика страст –
Крхке преваре
И не могу небројене горке сузе
Стиху побећи,
Кад тихи камен у кућу падне
И нас раздели,
Тајну изврне наопачке кô врећу –
Сруши њен зид,
Јер доживео си – а ниси знао –
Њено неверство
Маријана Соломко је рођена 1984. године у Санкт Петербургу. Завршила је музичку школу, а 2009. године факултет украјинске Националне музичке академије „П. И. Чајковски“, одсек за клавир. Од детињства је свирала на многим концертима, а само у Шведској је, од 2001. до 2010. године, имала их више од седамдесет. Аутор је научних радова и чланака из области музике. Прву песму написала је у шестој години. Победник је на много међународних такмичења поезије, добитница је Велике нараде Трећег међународног такмичења поезије под називом „Велики Кнез Константин Романов“ у Санкт Петербургу за 2013. годину. Те исте године учествује на ХХХ конференцији младих писца Северо-Запада. Њене
песме су објављене у алманасима поезије: Члан је Савеза писаца Русије. |
Савремена руска поезија | Маријана Соломко
________________________________________________________________________________________________________________________8_