http://www.knjizevnicasopis.com/
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

________________________________________________________________________________________________________________________16_
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Три песме | Рајица Марковић



ВЕЧНА КУЋА

Касно је да од Удружења Књижевника
Затражим политички азил
Слободан сам, и сувише,
Да бих молио статус слободног
Самосталан, и сувише
За сва наметнута дружења
Као сваки истински уметник
Сувишан у свом времену
Да бих се уметао у његова удружења.
Рано је да се на пар сати дневно
Удомим у некој библиотеци
Сваком послу под небом
Има време и начин
Нека тамо њих чије је време увек
Нека се удомљују и газдују
Кад им то савест не брани
Песницима изгнаним из времена
Библиотека је вечна кућа.
▼▲

ИСКРА ПОД ЗВОНОМ


Многи од нас ни слутили нису
Да растемо под стакленим звоном,
Као биљке, а не људи
Ово су видели најређи
Остали су веровали у земaљску правду
У револуцинарно ослобођење
Че Гевару
Био сам један од оних
Који су главом ударили о зид стакленог звона
Дошао сам до краја земаљског сна
И нисам додирнуо дугу
Препустио сам другима
Трку за земаљском правдом и слободом
А ја сам се окренуо себи
Овај заокрет је био болан
Као сваки нови почетак
У себи пронађох комад вечне ноћи
И једну светлу искру
Почетни напор је био најтежи
А затим је искра почела да расте.
▼▲

ГАЦАМ БЛАТОМ

Глава ми је у вечности
У времену тело
Из земље ми ничу кости...
Пеп'о над пепелом

Гост земаљски за времена
До ослобођења
Гацам блатом до колена
Што би да ме мења

Не знам дана што ме хоће
Удомити собом
Нит да може због тесноће
Усечене гробом

Све земаљско што дотакнем
Претварам у ране
Пазим да се не спотакнем
Попретурам дане.
▼▲