http://www.knjizevnicasopis.com/
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

________________________________________________________________________________________________________________________13_
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Поетски времеплов



Станислав Винавер 
рођен је 1. марта 1891. године 

 МИ СЕ ЧУДНО РАЗУМЕМО

Ми се чудно разумемо
ко два бола, ко два вала
ко два моста у открића:
ја те волим чудно, немо,
ти си она чудна мала,
машта древна мога бића.

О теби су питалице 
од векова моје биле,
одговор о ком се сања,
одговор је твоје лице
ти си слика оне виле;
из дечачких нагађања.

И сви стари снови, ево 
полагано надолазе
ко да иде време тавно;
сваки гест твој ја сам снево,
знам напамет твоје фразе
сваку реч сам чуо давно.

▼▲

Милена Павловић Барили 
умрла je 6. марта 1945. године

САБЛАСТ

Ох, младе жене у бело одевене
оваплоћења чини и потајног миловања
да ли сте икад љубав виделе?
Далеко на хоризонту
пре него што сване дан, њен бледи лик,
скривен под златном косом
са грудима натопљеним крвљу,
креће се споро, сањарећи у скитњи.
Чувајте се, не реците му ништа
он је старији него свет.
Скупите своје скуте, склопите црне рукавице
и вратите се неопажене, са угаслим месецом.

▼▲

Владислав Петковић Дис 
рођен je 10. марта 1880. године

Г 

Ходи. Остави све што је за нама.
Нека наш сусрет покрије минуте,
Велике мисли по којима ћуте,
Где живот иде кô јесен гранама.

Поноћ и сунце одјек су менама.
Заволи себе кроз несреће круте
И мене с њима. Нек лепоти путе
Покаже младост док је још са нама.

Осмехом душу и ране заклони.
Запали чула. Нека срце тако
Пређе у усне кô ветар у звуке.

Нек тренут овај и бол што нас гони
Расклопи небо и утули пак'о:
Пољубац, кô смрт, не види јауке.

▼▲

Чарлс Буковски
умро je 10. марта 1994. године 

НЕМА ПОМОЋИ

Постоји место
У срцу које никад
Неће бити испуњено.

Простор 

Чак и у најбољим 
Тренуцима.
Знаћемо то
Више него
Икад.

Постоји место 
У срцу које никад
Неће бити испуњено.
И
Ми чекамо
У том
Простору.

▼▲

Иво Андрић
умро je 13. марта 1975. године

НИ БОГОВИ НИ МОЛИТВА

Ни богова ни молитава!
Па ипак бива понекад да чујем
Нешто као молитвен шапат у себи.

То се моја стара и вечно жива жеља 
Јавља однекуд из дубина
И тихим гласом тражи мало места
У неком од бескрајних вртова рајских,
Где бих најпосле нашао оно
Што сам одувек узалуд тражио овде:
Ширину и пространство, отворен видик,
Мало слободна даха.

▼▲

Мирослав Мика Антић 
рођен је 14. марта 1932. године

СЕНКА

Због свега што смо најлепше хтели
хоћу уз мене ноћас да кренеш.

Ма били светови црни,
ил бели,
ма били путеви хладни,
ил врели,
немој да жалиш ако свенеш.

Хоћу да држиш моју руку,
да се не бојиш ветра
и мрака,
усправна и кад кише туку,
једнако крхка,
једнако јака.

Хоћу уз мене да се свијеш,
кораке моје да ухватиш,
па са мном бол
и смех да пијеш
и да не желиш да се вратиш.

▼▲

Јохан Волфганг Гете 
умро је 22. марта 1832. године

БЛИЗИНА ДРАГОГ

Мислим на тебе кад се од сунца запали
пучина сва,
Мислим на тебе кад месец устрептали
над извором тка. 

Видим те кад на путу далеком спазим
узвитлан прах,
сред ноћи, кад човека на уској стази
обузме страх. 

Чујем те кад се све море усколеба
уз мукли хук.
Слушам у лугу кад испод целог неба
завлада мук. 

Ти си уз мене, блискошћу својом расплину
даљину сву!
Залази сунце,скоро ће звезде да сину.
О, да си ту!


▼▲


Брано Ћопић 
извршио je самоубиство 26. марта 1984. године 

КУДА ЋЕШ, МЕСЕЧЕ

Куда путујеш, месече снени, 
дечаче тихи, замишљени, 
куд ли је поглед уперен твој? 
Зашто те мајка пустила строга 
по хладној ноћи босонога, 
у плавој хаљи свиленој? 

Читаве ноћи небом се скитам, 
где ли је звезда најлепша, питам, 
док модру зору не зовну петли. 
А кад је нађем, кући је носим, 
нек мојој мами у седој коси 
вечери сваке светли.



▼▲


Бранко Радичевић
рођен je 28. марта 1824. године

УКОР 

Где си душо, где си храно, 
Где си данче мио? 
Где си сунце огрејано, 
Где си до сад био? 
Та синоћ се теби млада 
Баш зацело нада'. 
Сунце зађе - паде тама- 
А ја остах сама.
Ала љубиш моје лане, 
Ала грлиш славно. 
Грли, љуби док не сване -
Та већ ниси давно!
Већ недеља дана прође 
Како ми не дође…
Јао злато тако т' бога
Та како си мога'?