________________________________________________________________________________________________________________________4_
ОТКУЦАЈ Мисао, онеспособљена да дође до даха, да се преточи у други облик, или нестане. Остаје само чекање. Кружна путања. На наслаге прошлости спушта се и овај дан. Није ли исти као и сви остали, или је старији за једну ноћ? Тешко је снаћи се у полусећању. Разгрнути гомилу туђих, Чини се погодније. Тежим путем морао би заћи у себе. Нисмо ли исти као сви остали, или смо старији за једну ноћ? У истом се ритму срећу клатна једне полулопте, наметнуто и злокобно зуре. Упирући свој челични састав, верују да поседују твоју збиљу… да имају брзину туђег корака, и да нису само сенка ужурбаног сапутника, једне савести… Залуд. Никада време неће бити тачније, И никада неће мање значити. Иако смо по њему старији, за још једну ноћ. Ућуткани за још једну мисао. ▼▲ У ПОЧЕТКУ БЕШЕ… Киша нагриза прозоре стрпљењем ратника сигурног у исход битке, и вредности плена који ће са собом понети. Верујеш ли да је њен плен реч? Полунаги, полуупамћени, одзвањамо у капима кише, сада већ ломећи се о прозорска стакла. Ако љубиш реч Љубиш и лов на снове. Лове, а уловљени. Снове недосањане или протраћене. Остављајући за собом ехо. ▼▲ | РАСТАКАЊЕ На кога наслањаш живу лешину? На бол од прапочетка, исконски страх, или на свој одраз у додиру, који ни мек ни груб није, додиру који поприма обрисе милостиње. Душа ти се претаче у аветињску раван, Вапећу и опскрбљену вечним ехом. Жудња је једна и увек се одазива на крик за битком. И питање, како постати оно што зову човеком? Згрози се у сенци свог духа судбом света, занемари своју. Посвађај руке и посеци сузе, оне свакако нама, ништа не вреде. Не гледај натраг, сем ако желиш уснити сан. И запамти, приче би срећан крај имале, само онда кад се не би причале испочетка. Понеси на пут што просјак носи. Ништа. Толико можеш и дати. Глас који тмином ноћи разгаљује пијана ждрела, И надима плућа, ипак је јаснији од оног еха. Поглед који кроз маглу наслућује ствари, ипак је срећнији од данашњег човека. Понеси на пут што авет носи. Ништа. Толико можеш и дати. ▼▲ Живи у Новом Саду. |