http://www.knjizevnicasopis.com/
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

________________________________________________________________________________________________________________________2_
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Ту око нас |  Панде Манојлов




БОЖИЋ У ШВЕДСКОЈ

У сјени хладне зиме,
самотни живот моj...

Нема љета
са цврчцима
на листовима јоргована,
ајме, око моје,
уморно од несна!

Срце је моје
галеб с југа,
гребен
усред Балтика негдје
од Балкана далеко..

Божић у Шведској,
Божић у Малмеу:
мој унук лепрша од среће,
звона радости звоне
о, Боже!

Једра плове у туђини!
Облак је то мој,
бенгалска ватра
тамне боли
моје македонске пучине!

И сјена хладне зиме
живота мог...

▼▲

НОЋАС

Ноћас
ништа ми не паше:
нит одмакла зима
нит пролеће
твог живота...

Хтео сам 
напустити град
заборављен,
хтео сам све спакирати
и књиге и успомене...

Све спакирати
љубави моја:
свјетло уз свјетло,
таму уз таму,
сузе и кишу...

Ћути вјечност,
жар туге
на прозору пуца:
без Илице,
без твог Загреба, куда?

11.02.2014.

▼▲

ВРЕТЕНО СНА

Обилазим ноћу
приче своје младости,
сјећања
кад ме нико
у Београду познавао није,
док нисам чуо твој глас,
твој весели,
звонки смијех…

Видим свој студентски дом,
своју студентску собу
и тебе у тој соби
како панично се бојиш
и тмине 
и мене провинцијалца,
како се бојиш
кад жаруља се гаси…

Били смо акробати
у непознатом,
љубавници и марксисти –
држимо се за руке
и стрепимо:
шта ће бити с нама
ако летос
не одемо на радну акцију?

Врти се тајанствено
вретено времена и сна
у тмини
на клупи Калемегдана,
ој, Дунаве,
туго моја,
златно перје
моје младости!

20.02.2016.


▼▲

СТИХ СЛАВЕ

Кад се сјетим
како је писао
Јесењин,
ничему се не чудим
да је живот и лијеп
и ружан
а то пише и на небу
и на нотама
пролетне глазбе!

Црни човек!
Црни човек
и моја Исидора Данкан!
Миришу 
кише у парку,
миришу,
ал' миришу
и липе на Тушканцу,
липе на Максимиру!

Мртав на клупи,
на клупи у парку
Тин Ујевић
сјетом
пише своју 
задњу пјесму
пред отвореним
прозором
своје смрти.

Каже ми:
Убиј
црног човека
у себи
затим попуши
задњу цигарету
и сопственом крвљу
напиши задњи стих-
стих славе!

▼▲


СУДБИНА


Сам,
лутам у предграђу Малмеа, 
у Пилденс парку поред мора,
ја балкански пјесник
као стари параброд
по глаткој води ...

У Шведској
лијеп дан тражим
и одмор
и комад
просјачког круха
а не сунца!

Панично тражим
освијетљену тачку,
смијешак
Балтичког Мора,
звонки смијех
мог Дамјана…

И Дамјана
и Горазда
далеко од Македоније,
моја судба - дјед без унука,
мој кошмар
панике и страха!

13.02.2016.


▼▲


    

     

Панде Манојлов је рођен 02. маја 1948. године у селу Породин код Битоља.  Студирао је Правни факултет у  Загребу и Скопљу где га је и завршио. Члан је редакције у часопису Битољски лист. Аутор је двадесет књига поезије, прозе и критике. Члан је Друштва писаца Македоније од 1989. године.

Живи и ствара у Битољу.


▼▲


Напомена: Све песме са македонског је превео                                    аутор.