________________________________________________________________________________________________________________________2_
БОЖИЋ У ШВЕДСКОЈ У сјени хладне зиме, самотни живот моj... Нема љета са цврчцима на листовима јоргована, ајме, око моје, уморно од несна! Срце је моје галеб с југа, гребен усред Балтика негдје од Балкана далеко.. Божић у Шведској, Божић у Малмеу: мој унук лепрша од среће, звона радости звоне о, Боже! Једра плове у туђини! Облак је то мој, бенгалска ватра тамне боли моје македонске пучине! И сјена хладне зиме живота мог... ▼▲ НОЋАС Ноћас ништа ми не паше: нит одмакла зима нит пролеће твог живота... Хтео сам напустити град заборављен, хтео сам све спакирати и књиге и успомене... Све спакирати љубави моја: свјетло уз свјетло, таму уз таму, сузе и кишу... Ћути вјечност, жар туге на прозору пуца: без Илице, без твог Загреба, куда? 11.02.2014. ▼▲ ВРЕТЕНО СНА Обилазим ноћу приче своје младости, сјећања кад ме нико у Београду познавао није, док нисам чуо твој глас, твој весели, звонки смијех… Видим свој студентски дом, своју студентску собу и тебе у тој соби како панично се бојиш и тмине и мене провинцијалца, како се бојиш кад жаруља се гаси… Били смо акробати у непознатом, љубавници и марксисти – држимо се за руке и стрепимо: шта ће бити с нама ако летос не одемо на радну акцију? Врти се тајанствено вретено времена и сна у тмини на клупи Калемегдана, ој, Дунаве, туго моја, златно перје моје младости! 20.02.2016. | ▼▲ СТИХ СЛАВЕ Кад се сјетим како је писао Јесењин, ничему се не чудим да је живот и лијеп и ружан а то пише и на небу и на нотама пролетне глазбе! Црни човек! Црни човек и моја Исидора Данкан! Миришу кише у парку, миришу, ал' миришу и липе на Тушканцу, липе на Максимиру! Мртав на клупи, на клупи у парку Тин Ујевић сјетом пише своју задњу пјесму пред отвореним прозором своје смрти. Каже ми: Убиј црног човека у себи затим попуши задњу цигарету и сопственом крвљу напиши задњи стих- стих славе! ▼▲ СУДБИНА Сам, лутам у предграђу Малмеа, у Пилденс парку поред мора, ја балкански пјесник као стари параброд по глаткој води ... У Шведској лијеп дан тражим и одмор и комад просјачког круха а не сунца! Панично тражим освијетљену тачку, смијешак Балтичког Мора, звонки смијех мог Дамјана… И Дамјана и Горазда далеко од Македоније, моја судба - дјед без унука, мој кошмар панике и страха! 13.02.2016. ▼▲ Панде Манојлов је рођен 02. маја 1948. године у селу Породин код Битоља. Студирао је Правни факултет у Загребу и Скопљу где га је и завршио. Члан је редакције у часопису Битољски лист. Аутор је двадесет књига поезије, прозе и критике. Члан је Друштва писаца Македоније од 1989. године. Живи и ствара у Битољу. ▼▲ Напомена: Све песме са македонског је превео аутор. |