 Раша Попов је рођен 26. јуна 1933. године у Мокрину, на северу Баната. По сопственом сведочењу за његов живот су важни: мокрински млинови и црква, бечкеречки Бегеј између два моста и кућа у Маршала Тита 31 у Зрењанину, новосадски бећар-штранд и ђачко игралиште. Разуме се, не једино то. Али, најпре то. У јесен 1952. године из Новог Сада где је завршио гимназију одлази у Београд на студије, где до данас живи и ради. Завршио је Филозофски факултет. Новинарску каријеру започео у новосадском Дневнику. Био је новинар листа Младост од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда од 1964. до 1967. У Телевизији Београд је био до 1995. године. Осим тога, био је лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од 1975. до 1977. Главни уредник издавачке куће Матица српска био је од 1983. до 1985. године. Добитник је Годишње награде Радио Београда 1967. године за серију Видови фашизма. Наступао је у ТВ серијама као приповедач, неке од најпознатијих су: Радост сазнања, Фазони и форе, Варошарије, У сну сан, Шешир без дна. Колумниста је дневних новина Политика где углавном пише о друштвеним темама. Добитник је награде Доситеј Обрадовић за 2015. годину. БУНАР Откинуо ми се ланац којим сам везан
За ротационо дрво бунарског точка
Сасвим сам слободан и нећу бити стезан
Као пилићима што везана је квочка
Нити ћу љевати водом сточно појило Бићу ослобођен први кабо авлије
Одвојен од свега што ме је одгојило
И од маме што се увек пита "Здрав ли
је?"
Срећан падам ка дну коначног бунара Жељан да доконам шта је испод те воде
Крију ли се онде дискови рачунара
На којима пише где сврха наша оде
Знам да ће слобода наградити падање
После краткотрајне вретенасте ронидбе
Кроз воду и кроз блато дна и кроз пробадање
Ослобођен најзад од подлачке гонидбе
Једино ми душу подмукла сумња мори: А шта ако је то пролаз у свет још гори?
У недељу 28. априла 2002. ▼▲ УМЕТНИЧКА ДРЕСУРА | ▼▲ МОЈА ДУША Моја душа је старо вино без претакања
комад бајатог хлеба гутаног без жвакања
Моја душа је свој сопствени враг крвопија
Сама собом нарцисоидно се опија
Моја је душа мешина стара на шинама
Комад хлеба на милост црним птичуринама
Она ни не слути све тајне смишљене грожње
По међународном домаћем реду вожње
Понекад не знам да ли душа та је и моја
Да ли јесте нумерисана ил' је без броја
Самерљиво ли је шта даје а шта узима
Нит знам колики простор она заузима
Може ли је икоји силник српком попити
И каквим ће се бунилом он опити 27. фебруар 2003. ▼▲ ТЕМПЕРАТУРА Болесна ми је кућа. Кров јој крив ко пагода Димњак јој кашље. С прозора нестала лагода Вентилација влагу чува. Ваздух не меље Револуција дрма полутруле темеље Апотекарка лек ми превентивни подари Да се потрују пола века стари глодари Из гркљана под стрехом да се издиме птице Праузрочници кућне лагане несвестице Конзилијуми многих лекара стално стижу Разваљују капију прсле црепове дижу Уз блештавило струје откидају водове Лакирају фасаду жустро стружу подове Ал не зна нико што је мој дом наклоњен ватри Дал је грозничав он сам ил' станар пожар снатри У Мокрину, 18. августа 1999. ▼▲ 1971. ▼▲ БОИНГ 727
Чудновата семантика Лет изнад Атлантика
Седели смо у кутији што лети Сред неба а не бисмо свети Крај мене везана Немица Целим путем се не мица
И ја сам био везан преко стомака Зарад сигурности непомака И још деведесет нас ту згрчке Неки су кренули из Грчке Други згрчени чак из Турске Трбушине везане и мушке и цурске
Сад смо били права Брза Бића Цивилизацијска открића У нас се претворила Антика У ваздуху изнад Атлантика |
