Пише: Сања Живковић
Роман Страст моје мајке, ауторке Џуди Фајфер, на интересантан начин од варира теме љубави, до пријатељства и породичних односа. Њени ликови се разоткривају, стално „ходају по ивици“, а жеља да промене судбину биће њихов главни усуд. Такође, сваки од њих двоструко је обележен, што утиче на њихова делања. Клер носи терет рано преминулог оца и мајке, која се одала алкохолу, због чега ће морати да зарађује за живот просећи и плешући. Наиме, плес, а касније фотографија, били су њено бекство од сурове стварности, јер је само у њему била слободна. Можемо рећи и да је то био Аскин плес, а да је вук од кога је Клер бежала заправо била њена субина. Друга ствар, која је обележила ову јунакињу јесте љубав, најпре према Џоу, а затим према ћерки. Немогућност да направи дистинкцију између љубави саткане од страсти и оне стакане од пријатељства, довешће је у тунел без изласка. Стога, уско везани уз њену судбину су два мушкарца: Фин и Џо, који су и сами међусобно повезани јаким пријатељством. Судбину ова три јунака одредиће постављање приоритета. И Џо и Фин ће своје пријатељство ставити испред љубави, те ће се Џо одрећи Клер због Фина, а он ће пристати да Клер дели са њим. Клер тиме заправо постаје марионета у рукама оних који је наводно воле, што даље наводи на чињеницу да је она за њих заправо представљала страст, јер исконска, „чиста“ љубав не подразумева игру. Њих двојица су међусобним „споразумом“ да деле Клер задовољили своје потребе, не питајући се много шта она мисли о свему. Клер пристаје на Џоову уцену, јер је жена која воли, љубав јој је приоритет. Зато бира пут љубавнице и рађа девојчицу човеку којег не воли. Касније ће доћи до презасићења и пожелеће да прекине давно започету фарсу, али ће бити касно. Да сваки човек одговара за све што учини, показаће тренутак несреће коју доживљава са Фином у којој он губи живот, а она остаје непокретна. Овим је Клер платила своју слабост да одмах одбије уцену. | Поред ових односа посебно је интересантан и однос који има са ћерком. Наиме, млада Џоел, преузима улогу исповедника, те се у моментима њихових разговора губи граница мајка – ћерка. С обзиром на то да ће се Џоел заљубити у Џоа, поствља се питање да ли би се то догодило и да јој мајка није причала тако о њему, тј. да ли је мајка заправо та која је најодговорнија за емоције које су се развиле у Џоел. Не треба заборавити ни поигравање са именом, с обзиром на то да је у њеном садржано његово. Клер је самоубиством показала колико може бити велика љубав како према човеку који се воли тако и према детету, те свој живот даје да би ослободила Џоа свог инвалидитета и ћерки даривала срећу. Оно што је интересантно јесте да се у роману посебно третира природа. Наиме, аутор даје не тако опширну дескрипцију, али у њој обавезно два до три симбола са одређеном функцијом. Такав случај је са старим дрветом које ће бити место сусрета јунака, њиховог венчања, али и место њене смрти. Као да је све морало да се заврши баш тамо где је и почело - код старог храста, који је сведок њене среће са Џоом и Фином. Годишња доба су такође, инспиративна за дочаравање психичког стања јунака. Иако се ради о великом временском распону, чини се као да је роман подељен на пролеће, лето, јесен и зиму. На крају можемо рећи да је књига Страст моје мајке једна необична и посве врло интригантна љубавна прича, која покреће многа питања. Све у њој тако је постављено да је читалац стално у дилеми да ли је граница могућег пређена или се и даље налази на ивици. Такође, било према коме да је, само је „чиста“ љубав спасење.
|
