http://www.knjizevnicasopis.com/
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

________________________________________________________________________________________________________________________3_
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Поетски времеплов



Милан Кундера 
рођен је 1. априла 1929. године

ЗАШТО СИ ТАКО ЛЕПА

Зашто си тако лепа?
Не буди тако лепа.
Хоћу да будеш од меса,
не од сунчевог сјаја.
Зашто си тако лепа?
Кад би бар имала пеге
да их вечно по твом лицу скупљам.
Кад би бар била разрока!
Целог бих живота на коленима
убеђивао разроко око.
Али, ти си лепа.
Да, од сунчевог си сјаја.
Али ја не могу стално живети у том сјају.
Не могу на позорници живети.
Све ми се види!
Свака моја ружноћа.
Сваки посртај.
Не могу живети под рефлекторима.
Схвати то.
Немој плакати.
Не могу живети с тобом.
Сувише си лепа.
▼▲

Габријела Мистрал
рођена је 7. априла 1889. године 

СТИД

Када ме гледаш постајем лепотица
као трава по којој росе теку,
неће познати црте мог знаног лица
високе трске када сиђем на реку.

Стидим се уста која ми туга ломи,
крхкога гласа и колена с грубом снагом.
Сада кад си ме видео, пришао ми,
осетих се јадном и сасвим нагом.

Ниси срео на путу ниједан камен 
окупан тако јутарњом светлошћу сненом,
као жену ову ка којој си подигао пламен
погледа свога, опијен песмом њеном.

Ућутаћу да људи у ходу смелом, 
пољем корачајући, не препознају
по блеску срећу што ми се зари челом
или по рукама што ми подрхтавају.

Ноћ је, и капи росе травама теку, 
гледај ме дуго и нежно збори потом
јер већ сутра, силазећи на реку,
она коју си љубио, оде с лепотом.

Превео Б. Прелевић 
▼▲

Шарл Бодлер 
рођен је 9. априла 1821. године

СМРТ ЉУБАВНИКА

Лаки мирис наше постеље прожеће,
гробнице дубоке биће нам дивани,
окруживаће нас необично цвеће,
што за нас процвета некој лепшој страни.

Док последњи жар им троши чежња иста, 
две огромне бакље наша срца биће,
и у близаначка огледала чиста,
у два наша духа – сјај двоструки лиће.

У вече од плаве и румене тајне 
грцаће нам дуго туге опроштајне
да у исту муњу салије нас страсну;

Анђео ће, потом, врата да отвори, 
и веран и ведар, поново разгори
огледала мутна и пламен што згасну.
▼▲

Халил Џубран
умро је 10. априла 1931. године

ДРЖИ ЛИ РУМЕНИЛО ЈУТРА

Држи ли руменило јутра
срце ноћи
чврсто на својим грудима?

Брине ли се море
о мртвима у својим дубинама?

Попут зоре
уздиже се моја душа,
неоклопљена и невезана.

Попут неуморног мора
понире моје срце
у моје дубине,
у потонуле олупине
бродовља и земље.

Не лепим се на оно
што се лепи за моје пете.

Храним се летом
у недокучиве висине.

▼▲

Војислав Илић 

рођен је 14. априла 1862. године

ЦИГАНЧЕ

Безбрижно и мило дете! Подигни витице своје!
Како си чупава страшно! Ах, твоје уснице рујне,
И страсно ватрено око, и груди свеже и бујне
                Веселе око моје.

Додај ми златни пехар! Из очију твојих лане,
Ја читах страшну повест, које се многи још сећа:
Кад Бахус подиже војску на плодне индијске стране,
           На земље мирисног цвећа,

У вихорима страсти, са дивљом, помамном виком,
Скакаше безумна војска од људи, жена и звери.
И древне индијске горе оглашаваху криком
               Истока бујне кћери.

Циганче, тако ми Баха! И ја сам међ` њима био!
Но ти ми објасни сада: шта чиним ово, и гди сам?
Ја видим да сам пијан, иако – зашто бих крио? -
              Дирнуо пехар нисам.

1888.
▼▲

Сима Пандуровић 
рођен је 14. априла 1883. године

ИСТИ КРАЈ

Сваким је даном у души празније, 
на жалост, — јер то је ипак жалост, драга; 
лепе су ствари најпролазније; 
па бар да дубоког не оставе трага! 

А овако, дуг је живот искушења, 
бола и зала што тиште и пеку, 
сећања на прошлост, и вечита бдења, 
и нада на срећу ненадну, далеку. 

И дугачка је наша лудост само, 
што верујемо у преокрет свега, 
кад ипак добро и сигурно знамо 
да је све исто: пре и после њега. 

Најзад, ништа, драга, није тако скупо, 
да би за њим облак тешке туге ост’о. 
Све на овом свету свршава се просто, 
одвише просто и очајно глупо.
▼▲

Владимир Мајаковски 
извршио је самоубиство 14. априла 1930.године

ЕВО ВАМ

Излиће се, одавде, сокаком из снова,
по човеку ваша дебљина што убија,
ја вам показах само кутију стихова
ја – јефтиних речи расипник и трошаџија.

Вама, мушкараче, бркови су од купуса 
из непоједеног шчија што клапи.
Ви, жено, имате белила нека густа,
жмиркате ко острига кад је рак ошапи.

Сви се ви на песничко срце ко на лептира, 
љутите, прљави, са и без каљача.
Гомила позверињи, препуна немира,
накостреши се стонога вашка.

А ако ја данас личим на Хуне, 
нећу да мајмунишем, је л вама то прија,
Ја ћу – ево вам – да се кикоћем и да пљунем,
право вама у лице
ја – јевтиних речи, расипник и трошаџија.
▼▲

Меша Селимовић

рођен је 26. априла 1910. године 


*** 


У живљењу, у трпљењу

срце блиједи,

срце вене,

сена слиједи

бившег мене,

у трпљењу, у живљењу.


Изгубих се у тражењу.

Ја сам био,

ја сам и сад.

Нисам био,

нисам ни сад.

Изгубих се у тражењу.


У лутању, у сновима

ноћ ме руби,

дан ме враћа.

Дан се губи,

живот краћа,

у сновима, у лутању.


У надању, у чекању

живот снијем,

а сном живим.

Срце кријем,

срце кривим

што не живим,

што још снијем,

у чекању, у надању.