КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

Роман Верност, књижевника Стефана Цекија,  дело је у којем аутор одговара на питање да ли су најважније особе у нашем животу оне којима смо остали верни, те на необичан начин третира тему верности, али и случајности, пријатељства и односа између сестара. Такође, у њему се на интересантан начин мешају прошлост и садашњост и доказује да случајности не постоје, те да је све у животу унапред испланирано.

Оно од чега ћемо поћи приликом приказа овог дела јесте његова структура, која се може упоредити са обрнутом купом. Њен врх чини сусрет двају сестара, Глорије и Рахеле, одакле почиње да се шири прича из које сазнајемо много тога. Наиме, Рахела, горда, амбициозна и „чудна“ жена, постаје нека врста исповедника сестри Глорији, која је остала удовица и једина утеха су јој деца и телевизијски  „сусрети“ са човеком кога је волела.  Парадокс лежи у чињеници да муж, којем остаје телесно верна до краја његовог живота, бива у њеном сећању споменут свега два пута у неколико реченица, док већину сећања заузима прича о Раулу, човеку кога је упознала наизглед случајно и у којег се заљубила, и Оскару, човеку кога је сматрала пријатељем. Управо то покреће питање разлога останка са мужем Марчелом. Да ли је одустала од Раула из страха од новог, због навике и тежње да сачува породични мир или из љубави, остаје нејасно до краја романа, што омогућава читаоцу да постане део „истражног“ процеса и сам докучи одговор. Оно што је сигурно јесте да је сусрет са Раулом донео ведрину у Глоријин живот, чежњу да се осети слобода, какву је он доживљавао сваку пут када би сео у свој брод или чамац. Он је тај који ће јој за живота помоћи да из другог угла погледа пријатеља Оскара, али и човек чија ће заоставштина довести Рахелу Глорији. Такође, донео јој је и једно ново поимање љубави без телесног спајања, среће проузроковане само посматрањем издалека онога који се воли. Тиме је отворено питање преваре, тј. да ли је Глорија остала верна свом супругу тиме што га није телесно преварила? Очито није, чиме се потврђује да је духовна превара много дубља од телесне. Наиме, иако на први поглед делује да је остала верна супругу, заправо је једино Раул имао њену потпуну верност, јер га је  и након што су се последњи пут видели пратила и посматрала издалека не дозволивши да се сећање на оно што су проживели икада угаси. Аутор се, можемо рећи, поиграо са насловом и покушао да завара читаоца који, уколико површно сагледа ово дело, може га схватити као причу о верности према супругу, иако је ово заправо прича о верности према вољеном бићу која је једина неуништива и нераскидива, која не познаје никакве кодексе.