Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

<<назад _9_

https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin

Поетски времеплов

Станислав Винавер
умро 1. августа 1955. године

НЕ

Не чујем грозд звукова:
Тек само дубок призвук,
Тек само цвилећи цик.

Не видим руб видљивог:
Тек луде очи грознице,
Тек мудри занос плавети.

Не слутим ток истине:
Тек само тупи очај,
Тек пуко надахнуће.

Не схватам људски смер:
Тек потпун пораз,
Тек ликујуће славље.

Не живим тајним смислом -
Тек само бунилом вечитим,
Тек само ведрином вечитијом.
▼▲

Раде Драинац
рођен 4. августа 1899. године

РОДНИ БРЕГ

На песковитој падини нишу се тује;
Под њима бујни мравињаци,
Често, овуда, нечујни кораци
Глувих ноћи до колена газе,
А који пут, кад дуну олује,
Зеленом долином, све до планинског ждрела,
Глас неке кобне птице зору помрачује.

Неки крупан, црвени цвет
Расте испод мрких сеника,
Као кандила шумском богу.
Са тог сам брега, давно, одлутао у свет,
Те не знам дал и још у којој брези
живи слика
Мог прозеблог детињства,
Светачких и босих ногу?
▼▲

Рабиндранат Тагоре
умро 7. августа 1941. године

БЕГУНИЦА

Задрхтаћу без сумње
ако се икад будемо срели
у другоме животу,
у светлости удаљеног света.

Заустављајући се,
препознаћу твоје очи,
тамне као јутарње звезде,
и знаћу да су припадале
заборављеном сумраку
пређашњег живота.

Рећи ћу:
чар твог лица није само у томе,
у њу се уткала жарка светлост
мога погледа при сусрету
који се не памти,
и моја љубав јој је дала
тајну која се изгубила.
▼▲

Александар Блок
умро 7. августа 1921. године

ОНИ ЧИТАЈУ ПЕСМЕ

Види: помешах све странице
Кад ти у оку бехар сину.
Велико крило снежне птице
На ум ми вејавицу рину.

Чудан је био говор маске!
Разумеш ли га? - Можда... Ко зна!
Ти знаш да су из књига - скаске,
А да је живот - само проза.

Ал су за мене неразлучни
Од тебе - ноћ и речне тмине,
И колутови дима лучни,
И пламенови живе риме.

Не буди ни ти строга са мном,
Не мами, ако знаш за бога,
По сећању не џарај тамном
Другчији - онај страшни - огањ.

10. јануара 1907.

^*Превео Миодраг Сибиновић
▼▲

Херман Хесе
умро 9. августа 1962. године

ЉУБАВНА ПЕСМА

Хтео бих да будем цвет крај пута,
а ти да наиђеш низ долину,
да ме узбере твоја рука,
и вечно ме узме у својину.

Хтео бих да сам и вино рујно,
да ти потечем грлом белим,
па – кад се слијем с тобом бујно
тебе и себе да исцелим.
▼▲

Бертолт Брехт
умро 14. августа 1956.године

СЕЋАЊЕ НА МАРИЈУ А.

У сенци шљиве време стало тихо,
Био је плави септембарски дан
И бледу, мирну драгу ја сам њих'о
У загрљају, као тихи сан
На летњем небу лежао је меко
Над нама облак. Гледао сам њу.
Био је бео и много далеко
Тај облак. После није био ту.

Дани су прошли, месеци протекли,
Низ реке плови и добро и зло.
можда су људи шљиве све посекли,
А питаш ли, да л' беше љубав то?
Ја ћу ти рећи: не сећам се ничег,
Па ипак, знам шта мислиш, знам то, да,
Ал' стварно више не знам њено лице,
Знам само још: пољубио сам га.
▼▲

Растко Петровић
умро 15. августа 1949. године

ИВИЦОМ ПООВОГ ГАВРАНА

(Покушај најслободнијег превода)

Да ли ко зна,
Да ли ко зна,
Да ћу умрети за који дан,
И да походићу божији стан;
Да ли ко зна
Чему сва жалба мога сна,
Да ли ко зна?
Да ћу умрети за који дан,
Загракну гавран вран:
Човече који умиреш,
Да ли ко зна?

Да ли ко зна
Да тужба у мом срцу спи;
И да краљеви и да краљице,
Помрећемо заувек једном сви,
Да ли ко зна:
Човече који умиреш?

▼▲

Чарлс Буковски
рођен 16. августа 1920. године

НЕМА ПОМОЋИ

Постоји место
У срцу које никад
Неће бити испуњено.

Простор

Чак и у најбољим
Тренуцима.
Знаћемо то
Више него
Икад.

Постоји место
У срцу које никад
Неће бити испуњено.
И
Ми чекамо
У том
Простору.
▼▲

Душан Радовић
умро 16. августа 1984. године

ЧУДНА СЛИКА

Насред једног чудног рама
Указа се слика нама:

Кроз кишу што пада,пада,
Лети птица понад града.

Ал кроз тренут:нема више
Ни те птице, ни те кише.

Из истог рама сада:
Сија сунце изнад града.

(Још да додам:слику ову
Сви сем мене прозор зову.)
▼▲

Федерико Гарсија Лорка
стрељан 19. августа 1936. године

А ПОСЛЕ

Ишчезавају
лавиринти
што их време ствара.

(Само пустош
остаје.)

Ишчезава
срце,
извор жеља.

(Само пустош
остаје.)

Илузија зоре
и пољупци,
све ишчезава.

Само пустош
остаје.
Пустош
валовита.
▼▲

Никола Шоп
рођен 19. августа 1904. године

СВЕТИЉКА ЗА ЊУ

Од модрине неба стакло за њу ливам,
И везем га срмом звијезде поноћнице.
Од бдјења пламен кујем и окивам,
Опаљено ми је њиме тамно лице.

И покров црни кројим од плашта своје сјене,
Да свјетиљку прекрије кад пође да спава.
У копрени оној препознат ће мене,
Лик мој, што га зора на зид оцртава.

И тугу своју претварам у плавог лептира,
Са очима влажним од суза или росе.
У поноћ да око ње савије лијет мира
И умирући утоне у мрак њене косе.
▼▲

Сима Пандуровић
умро 27. августа 1960. године

У КОЛЕВЦИ СНА

Кад сунце зађе, и покривач плави
Звездане ноћи, вече топлог јуна
Падне по пољу и врх цветних круна,
А жути месец на небу се јави,

У мојој души шум уморних трава
И трепет лишћа у дисању ноћи
Шире сан један сугестивне моћи,
Један сан што се чини да је јава.

Један сан, који сјај месечев злати,
Јавља се, чили, повија онако
Како мирис дуне пољанама лако,
Како уздах ноћи кандилке заклâти.

И с бојама које упија лепота
Ноћи, овај свет се с другим светом слива
У меку слику задовољства жива,
У живот једног сна и сан живота.

Тада мирише доба раног маја;
И као да се, неприметно, просто,
На Идеал што је у сећању ост’о
Наставља тихо један сан без краја.
▼▲

Јохан Волфганг Гете
рођен 28. августа 1749. године

МОРСКА ТИШИНА

Мир дубоки водом влада,
непомично море ћути;
низ пучину глатку свуда
гледа лађар забринути.
Нигде ветра с једне стране!
Смртни покој, страшан, ледан!
У даљини грдној тамо
не миче се вал ниједан
▼▲

Душан Матић
рођен 31. августа 1898. године

ПУНЕ СУ ОЧИ НОЋИ

Пуне су очи ноћи
Пуне су ноћи тог грозног црног меса људског
У тој узалудној чаши где смо ми само живац ватре.
У барци пуној крви кад пева најзад голуб први
Њихову светлост дај ми за врући врисак ових звезда.

А ја ћу ти дати парче по парче наше лажи
А ја ћу ти дати прегршт по прегршт ове неме страсти
А ја ћу ти дати капљу по капљу ове мртве дражи.