Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                             _5_
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Преведена поезија | Љубица Несторов



Ана Ахматова
У СНУ

Наш црни растанак за вечна времена
обоје носимо као исту муку.
Зашто онда плачеш?
Дај ми боље руку
и обећај да ћеш
опет к мени доћи у немиран сан.
Уз тебе је бол мој
ко планина велик, црн и врлетан.
С тога на овом свету
поновног сусрета нашег неће бити.
О, кад би ме некад у поноћно доба
по звездама сјајним хтео поздравити.
 
15. фебруара 1946.

▼▲

Марина Цветајева
БЕКСТВО

Под завесом кише,
кријући се од равнодушних погледа,
- о моје сутра - тебе
изгледам као што воз изгледа

бомбаш с трзајем експлозије
у руци (Ми не бежимо више
само од убиства, скривајући се у гриви
кише!).

Није ме страх од обрачуна.
Није... - Али облаци! Али звона!
То јутро јури пуном паром
дуж ишчезлог вагона.

Боже! Благи Боже! Као о зид
ударам о дим перјани.
Стајем на папучицу. Али
да ли то ногу немам ја ни
руку? Даљински стуб. Фењери из бунила.
Питам се: ко си?
О, не, ти ниси ни љубав ни страст.
Ти си воз који ме
у Бесмртност
носи.

14. октобра 1923.
▼▲

Нина Берберова
* * *


Сањала сам:
била сам с тобом у рају
(тамо се лав грлио с јагњетом),
но неко се нагнуо над мене,
додирнуо ме,
и рекао тихо:
 - Устани!
Твој воз одлази,
твој пароброд свира,
авион пали мотор,
време је да кренеш у црни простор
из рајског зверињака
(где се лав грли с јагњетом).
Време ти је у лед
и у огањ.

1965.
▼▲

Ирина Ратушинска
* * *


Како недаровито скупља судбина
данак свој.
Без тебе двадесет и пет година
рок плаћања је први мој.
Други је рок: десет дана и ноћи
од тебе одвојена.
Какав је онда трећи
који ће ускоро доћи?
Тај
неће бити дужи од првога
ни гладнији од другога.
Отвори старици. Али знај:
смех
је грех.

Децембар, 1981.
Кијев

▼▲


Валентина Синкевич
* * *


А сада нека наруче од музичара још само
да одсвирају некакав валс...
Па онда – као да је сала и бал. И ја сам тамо,
на балу том, - само због Вас.

И као да је на мени траком стегнута хаљина,
огрлица и прстења скупоцени сјај.
И као да од великих књига лебди прашина,
и као да је дивној епохи дошао крај.

А почетак нове епохе не зна више за валс.
Он је без балова, без мене и без Вас.
Као да је сан, као да је јаук, као
да је валс који је неко већ одиграо.

▼▲

Ирина Сабурова
* * *


Можда у Конгу или у Аргентини
у маси људи зачућу тихи смех.
И сетићу се одмах: модрина неба вечерњег,
твоје лице – и снег, и снег, и снег...

Можда у Чилеу или у Парагвају
или у једном једином родном крају
- Зар ме не познајеш? – упитаће вољени глас.
А ја ћу одговорити: - Не, не познајем вас.

Па ипак – ма где то било на свету,
између свих и свег,
ја нећу заборавити наших улица ветар,
твоје лице – и снег, и снег, и снег...
▼▲

Марина Туманова
* * *

Од љубави ће остати само стихови,
светли и чемерни редови.
У нама: наде и судбине – узлети и падови,
светиње и грехови.

Минуће дани и безброј баналности њихових:
- како се корачало, шта се носило и како,
- колико је жеља остварено с напором или лако.
Све ће то проћи остаће само стихови.

Од живих речи све ће нестати – и љуске и плодови;
сплетке и прекори, страхови.
Од љубави ђе остати само стихови,
светли и чемерни редови.

* Ове песме с руског је превела Љубица Несторов уз чију сагласност су преузете из књиге Сто година љубави.


    

Љубица Несторов (рођ. Јовановић) родила се у Бежанији 8. фебруара 1930. године. Основну школу и гимназију завршила је у Земуну, а Филолошки факултет (групу за руски језик и књижевност) у Београду. На истом факултету је магистрирала и докторирала.

Предавала је руски језик у гимназији у Бачком Петровцу, у основној школи у Земуну и на Машинском факултету у Београду.

Поред наставничког рада бавила се и писањем уџбеника руског језика за све нивое наставе (за основну и средњу школу и нефилолошке факултете), писањем стручних радова из области методике наставе руског језика, русистике и примењене лингвистике и преводом стручне техничке и медицинске литературе.

Последњих десет година преводи руску поезију. Објавила је две антологије песама руских  песникиња – Сенка туге и светлост наде и Сто година љубави.