Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                                19 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Преведена поезија | Данијела Марковић



Роберт Фрост
ПРЕДАХ У ШУМИ ВЕЧЕРИ СНЕЖНЕ

Чија је шума, мислим да знам.
Далеко у селу он живи, сам;
да овде дремам неће ни знати,
док шумом снежни промичу сати.

Мој коњић своје чуђење скрива
што ту смо стали, без створа живâ,
између шуме и воде смрзле,
најцрње ноћи године мрзле.

Да прапорцима зазвони, хита,
да није грешка, као да пита.
И док у ноћи прапорци брује,
на поветарцу пахуље хује.

Шума је дивна, дубока, хладна,
ал' обећаног душа је гладна:
да пређе цео пут пре уснућа,
да пређе цео пут пре уснућа.
▼▲

Роберт Фрост 
НЕПРЕЂЕНИ ПУТ

Два пута секу јесењу шуму,
ал' не може се ићи низ два
у исто време, имам на уму.
Погледом лутам ка оном друму
који се губи у травама.

Па се одлучих да кренем другим,
јер, чинило се да тај је прави;
једнако он је опкољен дугим
шипражјем, њиме да не заблудим,
као ни првим, у густој трави.

Тог ме је јутра одлука звала:
да другим путем окушам срећу;
и на тај први нога би стала,
само кад не би већ сада знала
да никада се вратити нећу!

Будућност сетне не виде очи,
ни на два друма сећање:
тај ређи, којим стопало крочи
и истоветан којег прескочи.
- Отуд другачије било је све!
▼▲

Томас Харди
БОЖИЋНА ПРИЧА О ДУХОВИМА

Јужно од границе, сред далеког Дурбана,
Лежи твој земљак - војник који труне.
Згрчене су му трошне кости,
И на поветарцу му збуњена сен јауче
Ноћима да засени сјајну звезду: „Хтео бих знати
Од кога и када је сверадосни Закон
Љубави, дат нам од Разапетог,
Укинут и одбачен?

И која логика или истина се пројављују
У супротстављању „лета Господњег“ годинама?
Близу две хиљаде проживљених до сада пројурише,
Још увек ишчекујући Сврху због које је Он умро.“


▼▲


Марк Странд
КРЕТАЊЕ

У простору
сам одсуство
простора.
Увек
је тако.
Где год да сам
увек сам оно што недостаје.

Кад ходам
раздвајам ваздух
и увек се
ваздух помера
да попуни празнину
које је тело оставило.

Сви имамо разлоге
кретања.
Ја се крећем
да бих поправио ствари.
▼▲

Рајнер Марија Рилке
ОПЕТ И ИЗНОВА 

Опет и изнова, колико год нам били знани пејсажи љубави
и ондашња малена црквена порта, са њеним жалостивим именима,
и застрашујуће нем амбис у који остали 
пропадну: опет и изнова нас двоје ходимо заједно
под сеном прастарих стабала, лежећи опет и изнова
међу цветовима, лицем у лице небу.


Све песме с енглеског препевала Данијела Марковић



   

Данијела Марковић рођена је 1978. у Требињу. Већ две и по деценије живи и ради у Београду. По образовању правник, писањем се бави од средњошколских дана.

Поезију је објављивала у зборницима песама књижевних клубова Момчило Настасијевић из Горњег Милановца и Мирослав Мика Антић из Инђије (2008), као и у билтену Острог и збирци Радуј се Василије Свети (чији је била и уредник, 2009), обоје у издању Цркве Светог Василија Острошког из Новог Београда.

Поред поезије, коју пише и преводи са енглеског језика, аутор је већине путописних текстова о Србији у монографији This Way Serbia, која је изашла 2006. године у српском и енглеском издању. Теолошке текстове је објављивала  у теолошком часопису Прволик, од 2008-2010. године.

Аутор је два романа (Тело, Најлепши син Италије), једне драме (Пертапио и Ерида) и прозно-лирског дела Писма из нутрине, који су још увек необјављени.