Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

<<назад                                                                                                                                                                11 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Четири песме | Драгош Павић


ПРОДАВАЦ ЦВЕЋА

Завукао сам дрхтави поглед 
испод месечевог листа
док сунчани прсти
тронуто малаксали
потражише нанизане
дрвореде година,
сунце се вихорно
са угаслом путањом бори.

Што стадох да ме кори,
хоће од мене коров 
или копривиште  
а ја сам само продавац цвећа
у продавници столећа.

На југу сам, па западно
на исток, као каскадер,
прескачем век за веком
у сумрачју предалеком. 

ПИТАЊЕ

Колико ћеш летети док се не замрачи
и постане смирај јер небо значи живот,
понуђен да се чува, воли, цвета.

Може да се маштом оплови,
гнездо направи,
каткада суноврати,
дангубан, лишен љубави.

Ако су облаци на њему,
можда су сурови, сиви
ил' небеско пурпурни,
донесу чемер вечан
или позлати плодан,
бистротечан.

Пландишта има, ширина
мукотрпних, пружи руку у гнезда
цветна, мирисавог времеплова.

Има и отровна биља
јер мисао надутост твори
док видиш у сликама
живот опори.


ЗАПИС


Прочитао сам поруку са њених усана

(ухватило те лудило, безумље),

жигосало те снагом нагона,

порушило чврстину и изазове

духовног погона

на захукталост омаме.


Усклици вихорни израњају,

дугови се не враћају.

Био је некад пламени диск

који се раскрилио даном

за њен небески обелиск

и запис нашем трајању.


Сазнање се пружа до недогледа,

хвата се у сва виловита прегнућа

трајно, охоло, омађијано

до прошлих незаустављивих сванућа.


ХИБРИДИ

У анархији откуцаја мога срца,
мисао ми по сунчанику лута
покислог земљиног скута

Добаци ми сидро за дубине шкољке
или да се пењем до краљице раја
Данте ми је дао Чистилиште
па прескачем тако
паклена сумрачја

Сад сам свој на своме
нек расту хибриди
растачу комете
хуку свих олуја
чуће рајске птице
пламтећа сазвучја


   
      Драгош Павић рођен је у селу Катрга, чачанске општине. Завршио је Филолошки факултет, група српско-хрватски језик и југословенску књижевност. Издао је пет збирки песама и антологију поезије песника своје општине.
      Члан је удружења књижевника Србије.
      Живи као пензионер у Великом Градишту.