ТОК ЖИВОТА изгубио сам компас негде између два написана поглавља где леже абортиране идеје неиспричане приче које никада неће (уместо првог плача) изговорити свој наслов свој пут и смисао а пронашао сам компас негде између твоје две кључне кости где лежи сребрна огрлица и стварност недосањана која никада неће (уместо сувишног украса) постати испричана прича мог пута и смисла | БРОД У НЕПОВРАТНОЈ БОЦИ долази јесен твојој кожи бледи сећање на лето долази јесен твоја стопала нежно сањају песак долази јесен твоје очи узалуд чезну за плавом долази јесен твојe лето у неповратној боци је брод | *** тренутак који не чекам биће дуг као минут ћутања биће слојевит као драме Милене Марковић и неповратан као сенилност тренутак који не чекам биће тих као чамац на весла биће мелодичан као Владислав Петковић Дис и разигран као ум детета тренутак који не чекам биће искрен као сјај у оку тренутак који не чекам доћи ће |