http://www.knjizevnicasopis.com
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                                10 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Глосирање с Дисом 
Слажем се Дисе | Мирослав Mишо Бакрач



1.
Развило се црно време опадања
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подигао се трули задах пропадања
Развило се црно време опадања
Владислав Петковић Дис -1910. год.

Неумитно време гуши нас и стиска,
после много лета бола и страдања,
више ништа није што је некад било,
Развило се црно време опадања.

Порушени многи стари идеали,
неморал се ваља ко плахи потоци,
усахнула љубав, поштење и правда,
Набујао шљам и разврат и пороци.

Отпловила воља и чежња за бољим,
котрља се живот увелих надања,
ни пролеће више не шири мирисе,
Подигао се трули задах пропадања.

На лицима људи ни осмеха нема,
као да је време тихог умирања,
човек човеку безвредан и туђ је,
Развило се црно време опадања.

2.
Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали,
Постали су данас наши суверени.
Владислав Петковић Дис

Свуд око нас пукотине и руине,
ничег новог,  много чега нема, фали,
јављају се нове рупе и ломови,
Прогледале све јазбине и канали.

Нигде нема поредка и реда,
све покриле мрачне тамнине и сени,
што је било горе паднуло је ниско,
На високо подигли се сутерени.

Вредности су старе нестале, ишчезле,
морал и правда у суноврат пали,
уместо хероја идоли посташе,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали.

Крадљивци, лажови, неморални, лоши,
само себи важни и никоме верни,
нечашћу стеченом премоћи и снагом,
Постали су данас наши суверени.

3.
Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Владислав Петковић Дис

На Косову, старом српском завичају,
завладала сила, гордост у срамоти,
порушене многе богомоље старе,
Покрадени сви храмови и ћивоти.

Покидане везе, зацарила мржња,
српском роду прети слом и уништење,
силници се диче са  злом и срамотом,
Исмејане све врлине и поштење.

У ракама преци самују и плачу,
и мртве их муче худи идиоти,
потомци им ретко долазе плачући,
Понижени сви гробови и животи.

Закида се вера, страх царује, влада,
свему што је српско прети уништење,
оскрнављена гробља, затрављена ћуте,
Упрљано и опело и крштење.

4.
Закована петовековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата,
Обесимо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Владислав Петковић Дис

Миримо се лако са свим што се ради,
борбеност стара одбачена труне,
свеједно нам је да л' смо робови ил' људи,
Закована петовековна звона буне.

Сами себи постасмо довољни и важни,
не ценимо више ни кума ни брата,
таворимо у талогу себичности своје,
Побегао дух јединства и бог рата.

Славну прошлост не ценимо пуно,
истина скрајнута, лаж истину куне,
заборависмо пола историје своје,
Обесимо све празнике и трибуне.

Домовина у срцу као цвет без воде,
вене без сјаја, светлости и злата,
да само нама нешто буде добро,
Гојимо се од грехова и од блата.

5.
Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе,
Мрачне душе назваше се патриоти.
Владислав Петковић Дис

Више се не зна шта је добро а шта није,
са стварношћу се везе покидаше,
не цени се знање, част и поштење,
Од пандура створили смо великаше.

Знојем и радом створено богатство,
приграбили себи нељуди и скоти,
уместо часних и поштених људи,
Достојанства поделише идиоти.

Украденим граде своје ново царство,
својим прогласише оно што је наше,
сиромаси посташе најбројнија класа,
Лопови нам израђују богаташе.

У лажи огрезли сналазе се добро,
не смета им што су лопови и скоти,
изгуби земља бранитеље своје,
Мрачне душе назваше се патриоти.
6.
Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на поделе и обеде,
Будућности затворисмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Владислав Петковић Дис
      
Лаж царује безочно, бестидно,
сви се хвале, нуде и говоре,
на видику  доброг  више нема,
своју мудрост расточисмо на изборе.

Заборависмо време поноса и славе,
ходамо кроз муке путевима беде,
јунаштво истрошисмо на опросте и наклоне,
своју храброст на поделе и победе.

Пред нама су тешки путеви и дани,
суморни ноћи, магличаве зоре,
без жара срца, без вере и душе,
будућности затворисмо све изворе.

Пред истином затварамо очи,
тумарамо  одсутно кроз недогледе,
заборависмо ко смо и корене своје,
а поразе прогласисмо за победе.

7.
Место светле историје и гробова,
Васкрсли смо све пигмеје и репове,
Од несреће наше браће, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Владислав Петковић Дис
Проливену крв предака поделисмо,
притиска нас нека историја нова,
истина се одбацује, лаж се шири,
место светле историје и гробова.

Издајнике прогласише за јунаке,
пљунусмо на крв литу и на снове,
хероје смо избрисали и склонили,
васкрсли смо пигмеје и репове.

Безочност се  шири и поделе расту,
шићарџије у мутноме праве царства нова,
без срамоте и без стида уздижу се,
од несреће наше браће и робова.

Не слуша нас више скоро  нико,
бацају нас на зачеља, на репове,
као јагњад миримо се и трпимо,
затворисмо своје очи и џепове.

8.
Остала нам још прашина на хартији,
Кô  једина успомена на џинове,
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Владислав Петковић Дис

Заборав прекрива прошлост и херојство,
сумњи ви смо према својој историји,
нараштају своме поуке не дамо,
остала нам још прашина на хартији.

Небеским бескрајем к'о анђели лете,
преци што гинуше за своје синове,
урастају у коров обележја стара,
ко једина успомена на џинове.

Немамо времена за вредности старе,
записане у нашој славној историји,
због сопствене користи и личнога  ћара,
сад сву славу пронађосмо у партији.

Преврћу се преци у земаљском миру,
плачу што им потомци изневерише снове,
што је због похлепе и нечасти своје,
пир поруге дохватио све синове.

9.
Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци,
Под срамотом живи наше јавно мнење
Нараштају који сишу ко пауци.
Владислав Петковић Дис

Нема више ништа незнано и скрито,
пред испитом су част, морал и поштење,
запљускује нас вал нечасти и срама,
под срамотом живи наше поколење.

Туђинци нам кваре и ваздух и земљу,
у гробовима због нас преврћу се преци,
клањамо се јаким, савијамо кичму,
не чују се ни протести ни јауци.

Ко куга нас дави лаж коју нам зборе,
је ли то немоћ или наше хтење,
прихватамо туђе вредности и бруку,
под срамом живи наше јавно мнење.

Младост нам је кварна, безвољна и лења,
без јунаштва и снаге пред силом,у муци,
будућност је тмурна ако нам је граде
нараштаји који сишу ко  пауци.

10.
Помрачина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа,
Ал' кад пожар подхвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда.
Владислав Петковић Дис
       
Светлост се не види, свуд около тама,
зора коју чекамо тешко ће да сване,
сунце су нам прекрили суморни облаци,
помрачина притиснула наше дане.

Пролећа нигде на видику нема,
јесења је магла, мемла стиска свуда,
од облака црних што овише душу,
не види се наша јадна земља худа.

Не чека нас добро, наде је све мање,
да ћемо се тргнут, да нам јутро сване,
кад би било жеље било би и наде,
ал' кад пожар подухвати на све стране,

сагорећемо пред немоћи својом,
смешни и неугледни као дворска луда,
питање ћемо себи поставити тада:
куда ћемо од светлости и од суда?