http://www.knjizevnicasopis.com
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                                17 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Поезија за децу






Пише: Јелена Глишић



ПРИЧАЛА МИ ЦРВЕНКАПА

Да не буде да измишљам
или нешто томе слично,
знајте, ово Црвенкапа
причала је мени лично!

Скакућући стазом шумском,
ко и досад много пута,
кренула је до бакице,
а не да кроз шуму лута.

У корпици колачићи,
изнад главе лишћа шум,
са свих страна птица цвркут,
овдје-ондје цвјетни жбун.

А јагоде тек дозреле
шапућу у један глас:
– Црвенкапо, љепотице,
с пута скрени, пробај нас…

Мислила се хоће-неће,
могла би и вука срести,
ал' ко још је чуо да вук
јагодице воли јести!

И баш никог не угледа
сем два зеца у пролазу,
па се срећно с јагодама
вратила на шумску стазу.

Кад на стази – гледај чуда –
ко још то да очекује –
стоји вук у црном фраку
и вучици намигује!

А и она сва у бијелом –
нит шта види нити чује,
лепезом се само хлади
и шапицом одмахује!

Чак и ловац с пушком стао,
сузи оком, нема срца
да у вука заљубљеног
из близине такве пуца.

Продужише пјевушећи
до медвједа матичара,
а за њима кум и кума – 
лептирић и бубамара.

Да не буде да измишљам
или нешто томе слично,
Црвенкапа код баке је,
па питајте баш њу лично!

ВЕЛИКИ ОДМОР

Замислите, дјецо, ово,
школом трчи једно слово,
за њим трче броја два,
а за њима ви и ја.

Ко ће кога сада стићи,
ко ће први коме прићи,
слово броју ил` број слову,
да почнемо игру нову.


НЕСПРЕТНИ МРАВ

Један је мравић неспретно стао,
оклизнуо се и с травке пао.

Двије ће капи јутарње росе
за овај пад кривицу да сносе!

Ал' мрав их ипак тужити неће,
паде, срећом, њежно на цвијеће.

Узнемирио је само пчеле
док су за доручак нектар јеле!

Видјеле све то двије су вране,
од смијеха обје пале са гране!

Сада се њима сва шума смије:
- Е баш сте смотане вас двије!

ПАДАЛИЦА

Једна звијезда неопрезна
мира нема дању, ноћу,
на критике и придике
одговара – е баш хоћу!

Једна звијезда неопрезна
не држи се свога јата,
сама свемир истражује,
каже – хоће из ината!

Једна звијезда неопрезна
с небеског је пала лица,
златним сјајем заискрила
и постала – падалица.

НЕСПРЕТНИ ПЈЕСНИК

Неспретну пјесму неспретно пишем,
неспретна слова гумицом бришем…

Све нешто мудро да кажем хоћу,
да смањим своју неспретноћу!

Ал' све је залуд, мајка му стара,
мудроћа мени не одговара!

Боље ми иде (чувајте тајну!)
глупоћу неку кад правим сјајну!