Олга Постникова | ПУНИ МЕСЕЦ О, пуног месеца мучно време и светлошћу притиснуто осетљиво теме! Ти си као бледи ћилибар између облака снених, самоубица срећних прибежиште и складиште судбина давно заборављених и непримљених у крило Божије свите све деце зачете а нерођене и незавољене, некрштене и безимене, оне од златне лакстозе сите, оне похотом и болом оскрнављене и скоро невидљиве у зрацима твоје светлости зелене. ▼▲ Јелена Огњева | КРСНИ ПУТ На сваком кораку Твога пута – крв. Уморио си се, Господе, носећи крст. Венац Те боде. Зној облива лице и тело. Ко ће с љубављу да Ти обрише мокро чело? Хоћу ли ја крај Твога крста стајати, где је стајала и Твоја Мати? О, само да истрајеш на путу Твом и да не клонеш под теретом. 13-14. октобар 1982. Н. Д. ▼▲ Олга Седакова | МОЛИТВА Огреј ти, Господе, своје миљенике – сву сирочад, болне, погорелце. И за оне који то не могу Ти учини што је наређено. И умрлим, Гоподе, умрлим. Нек им греси плану као слама, нек изгоре, трага не оставе ни у гробу ни на небу вишњем. Ти си Господ чуда, обећања. Нек изгори све што чудно није. | ▼▲ Лариса Васиљева | * * * Ко ми је подарио ланену пређу месечине? Ко је излио у земљску чашу тајну истине? Ко ме је повео за руку ка реци, која кроз врбаке тече стена? Ко је излио на мојој руци оштре вијуге вена? Мој вечни мир и кратки миг све је схватљиво. Зашто странице мудрих књига шуште неразумљиво? Зашто ја плачем од љубави и смејем се од боли? – Убери ме, ваљада се не бојиш – јабука моли. Зашто је берем и укус познања древа пада на раме као бреме, а ехо: „Ева!“ лети ка мени и од мене? А тамо где је јама нагло се уздиже пламени стуб с лицем Адама. ▼▲ Светлана Кекова | НЕСПОКОЈНИ ВРТ Савладати себе – тако се спокој задобија: видети светлост која преко реке сија, невидљивих лествица степенице безопасне, и пусте одаје мрављега стана, дланове клена, срце јоргована, дрвеће куле шарене, прекрасне; видети галеба на стрмом валу, брезе-татарке златасту чалму, сребрну шубару њене сестрице и како одлећу ка висини штиглиц и анђео у златној прашини, – две мале небесне веселе птице. Савладати себе – и ево стиже срећа тачна: ко вода у шаци душа је тада прозрачна. А ти си жив – и друго је безначајно. Па нека живот тече ко сузе по лицу. Седи је пастир у планини нашао своју овчицу, заосталу од стада потпуно случајно. |