Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

<<назад 7

https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin

Радовић и деца | Маријана Ристић

Како је Душан Радовић доживљавао децу

Овај легендарни песник се кроз своја дела обраћао људима са различитим животним улогама - родитељима, заљубљенима, пријатељима, родољубима и радницима. Пишући, он их је критиковао, хвалио и саветовао, а притом, увек се трудио да свима посвећује подједнако пажње. Међутим, изузетак су била ДЕЦА! Како је говорио, најрадије и највише је писао за „мале људе“. Дечија поезија за њега је представљала игру речима, разоноду и вид добре забаве, док су му коментари малих читаоца били „најстрашнији суд“. На сличан начин доживљавао је и саму децу! Наиме, они су за Душана представљали минијатурне људи које је уважавао баш колико и одрасле, ако не и више! Због тога никада није правио филозофско питање око начина приласка деци и увек им се обраћао са максималним поштовањем. Његова комуникација са малишанима одувек је била проста и једноставна, а то је, како каже, успевао искључиво због дара који је носио у себи. Оно што је битно истаћи, јесте то да Радовић има сасвим други поглед на васпитање деце од оног који је усађен у човечанство. По његовом мишљењу књиге немају задатак да васпитавају децу, њихов циљ је да искрено разговарају са децом, не би ли им мало приближиле и појасниле свет одраслих. Он је такође сматрао да деца не треба да се васпитавају никаквим казненим мерама, већ неприметно морају да се усмеравају на прави пут. Дакле, због тога што је добро познавао дечију природу, Душан је знао да само другарски однос са децом води ка успеху.

Деца не подносе васпитање.

Морате крити од деце да их васпитавате.

Па ако на крају и примете да су преварена

и васпитана - биће им криво, али ће тада

бити касно.

Осим тога, он није подржавао мишљење како дечји мозак не разуме неке појаве, речи или чињенице. Сматрао их је адекватним саговорницима и читаоцима, те је сходно томе писао мисаоне и условно речено озбиљне текстове. Ретко када су његове песме садржале дечије симболичке игре, или неке друге садржаје за које је дете суштински заинтересовано.

„Добра песма за децу је племените песничке грађе, развијеног језика, богатог речника, неочекиваних призора и слика, изненађујућих спојева.“

“Добра песма за децу мора бити нешто старијег искуства него што га деца имају. Она мора бити паметнија од деце да би могла откривати неоткривено.“

Како кажу његови савременици, време проведено са малишанима за Душана је представљало психотерапију, након које је стварао најквалитетније стихове. То је песмама свакако дало извесну дозу топлине и блискости, због чега се током читања/слушања његових песама неретко стиче утисак да су писац и читалац блиски пријатељи. Тачно тако! По свим тврдњама Радовић је са малишанима имао искрен, другарски однос, а на исти тај начин и деца прилазе његовим песмама. Пошто је био велики противник тога да деца под обавезно читају књиге, а поготово уче из њих, писао им је ведре, шаљиве стихове из којих су сами извлачили поуке. То се најмлађој публици очигледно допада, јер његово стваралаштво не наилази на њихов отпор. Напротив, малишани радо прихватају

Душанове стихове. Уз њих испитују свет одраслих и околину, квалитетно испуњавају време и извлаче корисне савете.

Хтела је да види шта је доле,

нагла се са стола и - пала.

Ко?

Једна виљушка радознала.

Примера ради, у овом одломку Душанове песме Поука детету се на шаљив начин скреће пажња да претерана радозналост може да буде кобна. Поред тога што им путем стихова саветује да буду обазриви, Душан се трудио да песма буде и привлачна. Због тога је своју поезију оплемењивао занимљивим мотивима, шаљивим примерима и другим фигурама које су интересантне дечјем узрасту. Ови елементи подстичу њихову машту, а самим тим одржавају интересовање за књигом, па није чудно што Радовићеве песме наилазе на прихваћеност код деце.

Тарам-барам-беца.

- Шта је тарам?

Тарам је тарам,

барам је барам,

беца је беца

тако се варају мала деца!

Песма Тарам наизглед делује као да нема смисла. Међутим, у дететовој свести ови звукови буде интересовање. Једној групи деце рецимо довољно је само да слуша речи песме и да ужива, док друга група малишана пак покушава да им нађе конкретно значење. У сваком случају велики је успех када писац задржи дететову пажњу, а још је већи када побуди његово интересовање.

Деца воле да се сладе смехом! Деца воле све што није мрачно и намргођено, љуто и одурно, све што није досадно. И песник воли све што она воле - песник воли живот. Душан Радовић је заиста био врхунски песник, а то потврђују и песме које су му већ годинама актуелне. Његова поезија је веома препознатљива и разнолика што, по мом мишљењу, у знатној мери утиче на развој дечије знатижеље, односно, на одржавање концентрације. Овај песник је сву своју љубав према деци преточио у стихове, а његова добра комуникација са малишанима знатно је утицала на његово стваралаштво. Деца осете када их неко уважава, као и то да им писац пише са љубављу, а то свакако делује позитивно на њих.

Душан Радовић:

Дечје књиге су као најдивније играчке. Неодољиво лепе и примамљиве. Ведре и лековите. Једноставне и паметне... И ничему се не може прорицати лепша будућност и најдубља старост но тим лепим играчкама духа.