КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

Књига Лу, прича о слободној жени је дело есејистичког карактера настало као синтеза ауторкиних истраживања о жени која је оставила значајан траг у психоанализи. Оно се темељи на сазнањима добијеним из Саломиног Дневника, аутобиографије, писама, њених романа и есеја. У погледу структуре подељено је на три дела, при чему се у првом ауторка бави Саломином биографијом, у другом личним освртом на значај њеног лика и дела, и у последњем износи писма, која је Лу размењивала са Ничеом, Рилкеом и Фројдом.

Биографски део књиге, којом се бавимо, најобимнији је, али и најинтересантнији како за читаоце тако и за критичаре. У њему је Жироова исплела причу тако да буде занимљива широком читалачком спектру. Наиме, она вешто износи велики број биографских података, али тако да уз сваки од њих веже занимљиву причу мање познату јавности. Тако када говори да је Лу рано изгубила веру у Бога, Франсоаз приповеда анегдоту о два Снешка, који су према речима Саломиног слуге заправо била два смрзнута просјака. Такође, сазнајемо и да је од Саломе настало Лу  због немогућности свештеника Хенриха Гилоа да изговори њено право име; да је према њему гајила посебну врсту емоција, те да је управо он посредно одредио њену судбину подучавајући је  филозофију, метафизику, Декарту, Волтеру итд. Треба истаћи да, када се говори о овој књизи, углавном налазимо на то да је она прича о вези Лу Саломе и Ничеа, Рилкеа и Фројда, а заправо је много више од тога. Истина је да ауторка сагледава лик ове жене кроз призму њених односа са мушкарцима, са акцентом на три поменута имена, али не на баналан и приземан начин. Пренебрегава се чињеница да је Жироова као битан фактор Луиног живота посматрала и њеног супруга Андреаса. Такође, сваки њен однос са мушкарцима приказује се у функцији дочаравања не само лика жене која је тежила слободи и вишим циљевима, већ и јасније слике поменутих мушкараца. Тако је захваљујући ономе што је осетио након што га је Лу напустила Ниче написао дело Тако је говорио Заратустра, код Рилкеа не само да ће наћи место у његовим Девичанским елегијама, већ ће му променити име од Ренеа у Рајнер, док  ће са Фројдом разменити многа значајна искуства у области психологије. Оно што је, такође, мало познато јавности јесте чињеница да је дуго избегавала да јој се мушкарци физички приближе.