http://www.knjizevnicasopis.com
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                                  3 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Обећање стихом | Ирена Бодић



МОЛИТВА ТЕЛА

Као мост извијено 
Стаклено тело 
Моли
Освит жеља
Чека
Див чаробњак –
Нежни певач 
Да пробуди руком 
Прстом 
Брану сруши 
Да зајечи 
Сваким луком 
Бујица да такне
Неукроћену реку 
Под мостом.
 

ДВЕ СВЕТЛОСТИ

Да се две светлости 
У једну искру слију

Из жаришта звезда 
Махнито те грабим

Да од тебе створим
Нешто слично себи 

Да од себе створим 
Нешто слично теби

Нека се две светлости 
У једну искру слију

ОБЕЋАЊЕ

Под белим ћебетом 
Бескрај пуца
Стишана је врева у
Кући у
Кошници. 
Снегом 
Измивено 
Безбојно срце куца. 
За пролећем, 
Зеленом чежњом. 
Летом, 
До гуше густим соком 
Наливеном, 
Ватрама, 
Небесно, црвеним, 
Јесењим.
 
ЖЕНА

Додирни јој
Дланом чело 
Прстима лице
Образе 
Усне 
Образе поново 
Браду 
Кажипрстом клизни 
Низ кривину врата 
До груди 
Измисли слово ново 
Палцем такни 
Бакарне брадавице 
Топле 
Није то кип 
Већ тело жене

СУША

Попила је суша 
Један читав век

Човече 
Утиснуо си палцем 
У тело 
Реч 
Тамо негде 
Или нигде 
Утапкао 
Читаву једну мене.
Још није крај.

Има бљесак 
Има сјај 
Нећеш их никад наћи 
Никад сасвим. 
Реч коју сам скрила 
И онај део мене 
Што пева са 
Небом и земљом 
Лишћем и корењем 
Бубама и птицама 
Облацима и звездама. 

Не дам више 
Да одћутиш 
Равницу 
Спарину 
Припеку 
Ветрове 
Развигоре 
Ујед северца 
Кап на усни 
Од пахуље отопљене. 
Да одћутиш 
И ногом станеш 
На напуклине душе 
И празнине 
Видне и невидне 
У мом оку


О ПЕСНИКИЊИ

 

   

Ирена Бодић

Рођена је 8. јуна 1959. године у Тителу, или, како она воли да каже – на салашу поред Тисе испод Тителског брега.  Њен отац се, трбухом за крухом, као шесто дете у својој породици, често селио, али се скрасио у Зрењанину где је Ирена завршила  основну и средњу школу.

Књижевност и сликарство воли од како зна за себе, а такође и слика и пише поезију од ране младости. Но, како живот не бира где ће духовност да станује, а Ирена Бодић живећи у малим срединама где су песници и сликари, у најбољем случају, чудни људи, она своју пасију скрива од околине, па чак и од најближих. Тек са појавом интернета и друштвених мрежа, осмелила се да своју поетику подели са другимаЖиви у Жабљу као домаћица, али све смелије своје снове претаче у стихове искрене до бола и слике равнице.