http://www.knjizevnicasopis.com
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                                  9 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Четири песме| Жељка Аврић



ПOМИРЕЊЕ

Где је та песма тај тихи бол
склопљене очи дрхтаји жица  
у загрљају ветар и птица 
ближе небу још ближе сну

у празном гнезду тишина празнује

са кровова капље месечина 
пoглед у боји руменог стида 
дотиче маглене обале жеља

све чешће ћутим
понекад љубим
помало старим
и слутим 
слутим

далеки смех детињства 
јесен у бдењима 
јутарње неспокоје

безимене цесте и туђи трагови
траже смисао у некадашњој суштини

чекања кисну као послушна псета
раздевичену чежњу
боли невиност успомена

и сневам  
док дуго бдим 
и видим
видим
све оно што је
у ово моје

смејем  се  псујем пркосим
живим о води мислим на хлебу 
ћутим мајчиним млијеком
казујем у ветар у ветрењаче

и равно и плавно и рујно и нујно 
све давно где сам и што јесам 

па станем и
дрхтај смирим  
и мирим
мирим 
оно некада 
са овим сада

ТВРЂАВА

Кишна сећања у лагуме свести
прокапљу. Јутро искашљава мемлу.
Mрви нас слутња куд могу одвести –
у непочин поље, непребол земљу.

Локоти стражаре криком. Забрављен
прозор – видик. Ћутање боји зид.
Сати  у неврат, име у непомен...
На крају света – ни рид, ни пев, ни вид.

С бедема рог. У опкопима Ништи.
Над главом пуца бич, лелечу  кости.
Кад дан занеми – мрак провришти 
из јазбине, обести, суровости.

Страхом се утваре кoте. Зли дуси  
походе разум; зломисли царски пир.
И све што негвама звечи, пркоси
сутрашњем дану – асасин, тат и жбир.

Оком пушкарнице  –  у сунце нишан.
У руци смрт, у срцу дрхтај птице.
Свуд муње; само на образу киша,
усред огња застор од невидице.

Шапат и плач се Авлијом распрсли. 
Мучи до вечности заспало племе.
Са првим грехом – сви су васкрсли.  
И пад је лет, кад је падању време.

Откуд? Камо? Стати? Сјати? Ил' пасти,
вазнети? У звекет, јецај, круг ил' бег?
У заборав сићи,  одрећи се  части...?
На крсту, под стегом, носити свој тег?! 

Лакше пасти но уз вис узаћи.
Застрављеном бежати од звери.
Већ у себи човека пронаћи,
од земности до звезданих двери.
КРУГ

Исток походи запад, лето јесен;
јутро се крадом у ноћ преобрази.
Светлост хита у мрак – сутон занесен
звездама, већ је на сунчаној стази.

Свако се  семе у живот прометне;
клица нарасте у хлеб, очњак, крило.
Кроз воде, ватре, приче ветрометне –
све што ће бити, већ је некад било.

На први поглед, са пруженом руком...
све блиста и бледи, трне и тиња.
Срном кротко, па силно, слично вуком –
из пепела се уздиже буктиња.

За кораком првим и други ће ићи;
све што једном крене и стати мора. 
Куд мисао пође, тамо ће стићи –
намери, делу, ушћу од извора.

Занос и пораз – од смеха до плача. 
Све што се спаја и растанком биће.
Кратак је корак од руке до мача.
Од кише дуга, кад смркне и свиће. 

Кушани, грешни, горди, у кајању; 
у сјају лепоте или свенућу.
Пали у блуд, чедни, свикли каљању;
победни, бивши, од циља – беспућу.

Од првог даха стиже нас крајњи час;
између – игра живота и смрти.
Оков ил' царски трон; змија, лав ил' пас;
како се кад точак среће заврти. 

У почетку би... На крају самом...
Прстен и клупко – радост и бреме.
Невидљив неко, светлом и тамом, 
плете и расплиће живот и време.

УСПАВАНКА

ону која спава 
виђам у ноћима пуног месеца
долази у дуге бесанице
у моја заветна ћутања 
дахом милује освите
погледом дозива сумраке
између њих столећа

она која спава
светло је мог мрака 
и моја најлепша бол
са њом сневају сунцокрети
шуморе воде шапућу траве
питања имају одговоре
кајање стид 

оној која спава
осмехнутој у вечност
песма је друго име
она је непролазна мисао
моје једино сећање 
ја бдим док она спава 
и чувам од заборава



О ПЕСНИКИЊИ

  

Жељка Аврић

Рођена је 1964. године у Бањалуци, где је завршила гимназију. Дипломирала је 1988. године на Филозофском факултету у Новом Саду, на Катедри за српски језик и књижевност.

Објавила је пет збирки поезије:

• Портрет, „Бранково коло“ – Сремски Карловци, 2001.

• Звездарница, СПКД „Просвјета“ –  Лакташи, 2004.

 Маргиналије, ИК „Прометеј“ – Нови Сад, 2013.

• Временик, ИК „Прометеј“ – Нови Сад, 2014.

• Јесам, ИК „Прометеј“ – Нови Сад, 2016.

Повремено пише књижевне приказе. Објављује прилоге у књижевној периодици. Песме су јој преведене на руски и објављене у шестом тому антологије Српско-руски круг у избору и преводу Андреја Базилевског. 

Живи и ствара у Сремској Митровици