Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
___________________________________________________________________________________________________________________________3_

  ПЕСНИЦИ -  НАШИ САВРЕМЕНИЦИ 

 

 ОБИЉЕЖЕНА 

Што знаш ти
о згрченим прстима
што проклињу пјесништво,
у понављању игре шутње
и страху таме
што се лудилу предаје,
не назирући утјеху ломну,
удјенуту у бесрамну
похвалу животу.
Не ругај се црвеним
ватрама из мог дјетињства,
измишљајући неку нову
етеричнију грешност.
Мој отац
није волио пјесму,
обиљежавајући ме годином
јалове бербе,
претварајући у ожиљке
просторе мојих чежњи
што ће,
док још будеш измишљао ноте
за пожуду тијела,
ријечима необичнијим
од свих које си до сада чуо,
отпочети умирање.

~ Луциа Павловић ~



¤


 

 ГДЈЕ СИ, ДОЂИ   

посматрам сјенке на периферији града
и у ћутању те ишчекујем
било која од њих могла би да будеш
али ниси
и ове ноћи усамљеност и беспуће
урезују у моје лице
једно ново мртво слово

~ Мирослав Б. Душанић ~



 
 ОБМАНА 

Покушала сам да живим
онако како су ме учили –
није успело

Вођена невидљивом силом
блатњавим кораком
остављала сам прљави траг
знајући да стварам

непробојни зид ћутања –
ходала сам даље.

Наилазећи на прекорне
често
подругљиве погледе
ишла сам даље –
не застајкујући.

А знала сам –
оно – што нико није ни слутио
да на крају тог пута
вода пере прљаве ноге –
али не и нечисте мисли

~ Слађана Јанковић ~


¤

 
  УРАМЉЕНА СЛИКА 

У мислима си ми бујним,
Удараш као тврд камен
У сваки дјелић нерава:
И док сунце се расањава
У јутрима блудним,
И док све тобом одише,
И ноћ, и зора,
Стрмом литицом живота

Корачам, сваку наду губим,
Док сумња у мени расте
И бива све јача.

Можда негдје спаваш
Покрај неког или сама,
У ноћима
Жедних љубави на ме мислиш,
И док ти бол празном душом
Хара,
На мом зиду сјећања
Као урамљена слика висиш...

~ Борис Милошевић ~



Тимоти Мартин


 

¤


 
 ПРИЈАТЕЉУ 

Ни да ме питаш, не,
Да ли истина је,
Смети никад нећеш,
И остаће, између мене и сна,
Поглед наш и траг, опсесија.

Бео поглед и смех, драг,
Искрен, наиван, у зеленом свом,
Освиту надања, непоколебљивих страдања,
Несигурних жеља и стидљивих искорака,
Да лет твој, буде нешто више од пустог немира.

Све снежно чисто је, и нем је мрак на моје борбе,
Кад и звона звоне, за моје истинито кајање,
а бојно поље врело је, док громови дечачки тутње,
кроз руке моје, деценије, и небом, оне су писале,
да је касно, време ето, прође, за луде неке, кораке.

Трагом твојим ходим, само да чувам те, јер за друго, касно је,
Можда када прођу даљине, ја поново видим, другачије, очи те,
Па онда усним беле невоље, и заискрим, опет, из потаје,
За руке твоје, моје, реч свака сада, невоља је, и не знаш,
Боре се све жудње моје и снаге, да све хладно и мир, међу нама остане.

Ни да ме питаш, не,
Да ли истина је,
Смети никада нећеш,
А ја ћу бити ту, да трагом твојим ходим,
Да љубав моја, све, сенка твоја и пријатељ, заувек буде.

За све друго, сада касно је.

~ Света Предић~


¤


 ДАЉИНА 

Мисао она јединствена
Са тобом све даља тиха
Ко слепи путник скривена
Дубином се зенице њиха.

Ништа не могу знати
Час те имам а час губим
Кад помислим сва се дати
Даљину само љубим.

Трептајем дан се гаси
Празнина надире, прети
Жудим да у твојој власи
Сневаћу ускоро смети.

~ Мирјана Дурутовић Мозетић ~


Кристијан Шоле - Сан летње ноћи

¤


 СТРАНАЦ 

1
Рођен сам и овде боравим
Као чудо природе и шала судбине
Од мене траже да заборавим
Исконске лепоте и врлине
Да се поклоним сенкама из тмине
У замену за удобну, безбрижну
Шупљоглавост, корисну пожељну.

2
Угасле звезде звездокрадица
И песме безвучне глувих птица
Сахранићу где су пала сунца
Где су посустала срца.

Са обманом што бледи
И лажним сјајем камена
Са сујетом што следи
Идоле без дрхтаја и пламена.

3
Са срцем нисам у завади
Ни с песмом што добро опева
Волим све што дрхти, стење и снева
Што сеје, греје и гради.

Са душом не тргујем
Блиски су ми свачији јади
Шљам са муком испљујем
Пелин сузом засладим.

Дража ми је коприва
Од сладуњавог крина
И дивља бодљикава купина
Од мирисног рузмарина.

~ Зорица Савић ~