http://www.knjizevnicasopis.com
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                                10 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


In Memoriam
Ненад Живковић



Средином марта напустио нас је песник, романописац, афористичар, а пре свега велики човек Ненад ЖивковиСредином марта напустио нас је песник, романописац, афористичар, а пре свега велики човек Ненад Живковић.  Отишао је прерано, за мене изненада, мада,  у последњој нашој преписци, било ми је чудно што од мене тражи да урадим у ПДФ-у и поставим на интернет књигу Луч, а знао сам да је он то радио, не само своје већ свакоме ко му се обратио. Урадио сам то са задовољством. Он ми се захваљивао као да сам урадио, тад сам мислио, нешто много битно, а сад видим да јесам, јер рекао је: Нек има да се чита, кад већ не могу да објавим штампано издање. Сад слутим зашто је тражио да ја урадим оно што и он уме, зашто је књигу припреману за штампање желео да поставим у ПДФ-у. Осећао је или знао да има мало времена да би чекао и тражио издавача, а за друго није имао снаге, чини ми се.

Драги пријатељу, добри човече који си сваком излазио у сусрет, нека те анђели чувају.  Вечна ти слава и хвала за све. Почивај у миру који си својом добротом заслужио.

 

Главни уредник Суштине поетике



  
          Ненад Живковић

Рођен је 19. новембра 1963. године у Великом Градишту.

До сада је објавио три романа: Холограм, Спирала и Гроф Безљудов, збирку песама Фатаморгана, збирку прича Тотално безвезне приче, као и једну коауторску збирку песама у корист изградње авалског торња Хало, Авала!

Радови су му објављивани у Књижевним новинама, и часописима Свитац, Књижевна реч,  Књижевне вертикале, Аванград, а заступљен је у више антологија кратких прича и песама, као што су Лексикон савремених српских писаца (2012), Рудничка врела (2008), Зборник Најкраће приче у више наврата. Песме су му преведене на енглески, пољски и италијански језик.

Преминуо је  у Београду 16. марта 2017. године.





(Не)везане мисли

ЛУЧ (делови)

 

***

У принципу, не волим кратку писану форму.

Афоризме пишем само кад ме мрзи да мислим, а хтео бих нешто паметно да кажем.

 

***

Време је да се поделимо:

Ја ћу теби да вратим сва писма која си ми писао, а ти мени да вратиш све сузе којима сам их заливала.

Ако ти спалиш моја писма нећеш се ни огрејати, ако ја спалим твоје сузе – смрзнућеш се.

 

***

Моја грешка је што све што радим – радим без грешке.

Живот не трпи савршенство.

 

***

Да будемо искрени: Неким људима књига у руци уопште лепо не стоји.

Ваљда зато и не читају?

Треба ићи у корак с временом, а не глумити паметњаковића.


***

Свако јутро на телевизији јављају како је опасно излазити на сунце, како је сунце штетно, како га се треба чувати...

Значи зато су наши стари изумрли – много су били на сунцу!!!

 

***

Људи данас мало читају; још мање разумеју то мало што прочитају...

Али што умеју лепо да препричају...

 

***

Обешчастио си мајку, обешчастио си дете, обешчастио си богаља…

Тражио сам молитву за тебе.

И још увек је тражим...

 

***

Тражећи себе у другима – обично залутам; тражећи друге у себи – обично се зезнем...

Мени је тешко угодити, још теже се са мном нагодити, а најтеже ме је погодити...

 

***

Велики људи нису велики зато чине велика дела, већ зато што умеју да у речима малих људи препознају велику мисао.

Онда су обојица велики – свако на свој начин.

 

***

Еј, знаш како сам ти леп посмртни говор написао.

Једва чекам да умреш, да ти га прочитам, па да ми кажеш како ти се допада. Бићеш одушевљен, веруј ми...


 

***

Заблуда је кад не знаш где ти је глава а где дупе.

Излазак из заблуде је кад си срећан што знаш где ти је дупе, али си тужан што знаш где ти је глава.

 

***

Не смем на полиграф; шта ако се испостави да сам ја Шерон Стоун?

Онда морам да прекрштам ноге пред напаљеним пандурима.

Да, признајем: Ја сам убио Кенедија. Сад ме оставите на миру!

 

***

Не могу ништа паметно да кажем – сваки час сам себи упаднем у реч.

А онда не знам шта сам хтео да кажем.

А и то што сам хтео да кажем, такође је било паметно!

 

***

Силикони су много скупи, али доносе пуно пара.

Да бих их уградио морам да напишем неку много глупу књигу; да бих такву књигу написао, морам да направим неки много глуп блог; да би тај блог могао да ми донесе пуно пара, треба ми приличан број глупих читалаца; да би ти читаоци посећивали мој блог...

Морам да имам уграђене силиконе.



За све љубитеље Ненадове писане речи
Луч у ПДФ-у (линк)