Грешни Пахомије.
Пахомије земља.
Пахомије трава.
(Пахомијев запис, 1389)
Утех пише жалостан седећ.
(Утех уз цртеж рибе, XIV век)
Ох, ох, ох, ох...
(Граматик Петар, 1545)
I
У име стихова и целе васељене
списаше се свете књиге, псалтири и торе,
коже на рамовима небеским постављене
о лепоти божанске истине зборе:
о царству поезије општега оца
праведне душе што држи у својој руци,
сизифовском успону чатца
на длану божјем његовој списатељској муци –
са општесловесне ових књига маргине
недостатку жита и обиљу рата,
као усклик скривене истине
о гробовима брата и брата.
Потписујем записе, сведочанство тога,
ја именом многим раб милосног Бога.
II
Ја именом многим раб милосног Бога
Петар, Утех, Пахомије, земља и трава,
изливам писмена трубом историјског рога
из дана у век, изнова и изнова...
Ја слуга божји звани именом поете
пожурујем перо које сеје круном
да птице вране и орлови не слете
у бразде њиве неба и кљуном
затру истину будућег живота,
истину поезије у дослуху с творцем
која отвара врата последњег кивота
и најслабијег међу нама назива борцем.
Истином која бди над маглом историјске причине
исписујем ову књигу поетске суштине.
III
Исписујем ову књигу поетске суштине
да трен читања буде дужи од историје,
кад небеске се двери отворе – маглине
свемира – врата васељенске просторије
у којој вечно самује поета, цар своје круне,
што први певао је о животу иза гроба
који каже да душа после смрти не труне
већ постаје на кантару Господа роба
спремна за меру правде и истине
између горњег и доњег света,
два крила – палог и анђела суштине,
чији лепет чува завет сваког Господњег лета
у кругу живота печатом божјег лога,
у венцу калиграфског метра и слога.
VI
По налогу промисли поете творца
чије срце – сат вечности
на торњу васељенског дворца
откуцава дане словесне заветности
и иште кардиографску руку поете
да граме, слова и црте чтују,
док маргине отварају ране да слете
овоземаљске бриге и посвећују
записима о сопственој муци
списано за будућа поколења
праведне душе у Господњој руци
и неправедних душа отклоњења –
записују Земља и Трава у будућност века
невештом руком која на благослов чека.