http://www.knjizevnicasopis.com
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                                  3 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Откровења са маргине | Милица Миленковић
Избор из истоименог сонетног венца




Грешни Пахомије.
Пахомије земља.
Пахомије трава.
(Пахомијев запис, 1389)

Утех пише жалостан седећ.
(Утех уз цртеж рибе, XIV век)

Ох, ох, ох, ох...
(Граматик Петар, 1545)

I
У име стихова и целе васељене
списаше се свете књиге, псалтири и торе,
коже на рамовима небеским постављене
о лепоти божанске истине зборе:

о царству поезије општега оца
праведне душе што држи у својој руци,
сизифовском успону чатца
на длану божјем његовој списатељској муци –

са општесловесне ових књига маргине
недостатку жита и обиљу рата,
као усклик скривене истине

о гробовима брата и брата.
Потписујем записе, сведочанство тога,
ја именом многим раб милосног Бога.

II
Ја именом многим раб милосног Бога
Петар, Утех, Пахомије, земља и трава,
изливам писмена трубом историјског рога
из дана у век, изнова и изнова...

Ја слуга божји звани именом поете
пожурујем перо које сеје круном
да птице вране и орлови не слете
у бразде њиве неба и кљуном

затру истину будућег живота,
истину поезије у дослуху с творцем
која отвара врата последњег кивота

и најслабијег међу нама назива борцем.
Истином која бди над маглом историјске причине
исписујем ову књигу поетске суштине.

III
Исписујем ову књигу поетске суштине
да трен читања буде дужи од историје,
кад небеске се двери отворе – маглине
свемира – врата васељенске просторије

у којој вечно самује поета, цар своје круне,
што први певао је о животу иза гроба
који каже да душа после смрти не труне
већ постаје на кантару Господа роба

спремна за меру правде и истине
између горњег и доњег света,
два крила – палог и анђела суштине,

чији лепет чува завет сваког Господњег лета
у кругу живота печатом божјег лога,
у венцу калиграфског метра и слога.

VI
По налогу промисли поете творца
чије срце – сат вечности
на торњу васељенског дворца
откуцава дане словесне заветности

и иште кардиографску руку поете
да граме, слова и црте чтују,
док маргине отварају ране да слете
овоземаљске бриге и посвећују

записима о сопственој муци
списано за будућа поколења
праведне душе у Господњој руци

и неправедних душа отклоњења – 
записују Земља и Трава у будућност века
невештом руком која на благослов чека.
XIII
Граматик, чатац, поета, утеха који се зове
благослов иште за житна поља усталасана буком
долазећег косца који труби свиралом од зове
и разврстава праведном руком

лево и десно, у бездан и висине,
у светлост и мрак, 
кроз чистилиште најсветије духовне празнине
где тишина представља једини зрак.

Светлост да буде наместо лица
јединство у слову и поруци будућег дана
скривена на маргини посланица

духом вантелесног творца обећана.
Онај који молитвом слова иште благослове
безимено предаје вечности стихове ове.

XIV
Безимено предаје вечности стихове ове
преузете из небеске књиге постања
чијим странама чете ада злослове
и проричу последња благостања.

А горњи светови сијају сјајем
утехе писмена што знају тишину
проливену океанским просторним бескрајем
што за себе тражи посебну маргину.

За испис онога што није реч једна
већ времена црта личног трајања
душа тог писара чедна

откида од монашке ризе постојања
парчад неба за друге душе тек досељене,
у име стихова и целе васељене.

Магистрале

У име стихова и целе васељене
ја именом многим раб милосног Бога
исписујем ову књигу поетске суштине
у венцу калиграфског метра и слога.

Ох ох ох на маргини овог века
по налогу промисли поете творца
невештом руком која на благослов чека
јединог истине светлоносца.

Будући да сам и сам земља и трава,
а отаџбином зовем једино гроб,
молим вас, оци и браћо, на одру који спава

нек вашом молитвом отпочине роб:
граматик, чатац, поета, утеха који се зове,
(безимено предаје вечности стихове ове).


       О ПЕСНИКИЊИ

  
         
  
Милица Миленковић

Рођена је 1989. године, дипломирани је  филолог. Објавила књиге: Homunculi /роман, 2010/,  Мање од длана /песме, 2012/,  Via Militaris, Via Dolorosa /песме, 2013/, Критичка тумачења /књижевна критика, 2016/.

Живи у Сврљигу

 

         Награде:

  • Прва награда на Фестивалу поезије младих у Врбасу 2011.
  • Прва награда на Фестивалу културе младих Србије у Књажевцу 2012.
  • Тимочка лира за најбољу песму (песма Божићни колач) коју додељује Радио Београд 2, 2012.
  • Финалиста 45. и 46. Ратковићевих вечери поезије у Бијелом Пољу у Црној Гори са рукописима поезије Минут тишине (2015) и Испоснице (2016).
  • Књижевну критику, поезију и прозу објављује у домаћим и регионалним књижевним гласилима.
  • Оперативни је уредник часописа за књижевност Бдење.
  • Члан жирија за доделу награде Меша Селимовић (Вечерње новости, Београд) и Гордана Тодоровић у Сврљигу.