http://www.knjizevnicasopis.com
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                                13 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Поезија наших дана



БЕЛА НОЋНА ДЕОБА

И ноћас сам прстима крунио полумесец 
чекајући сунце да отопли хладну глад 
међутим, наранџастог сунца није било 
а у мени остаде нека топла јад. 

Утонем затим у бели кревет 
спуштајући се из властите коже 
ко на ивичњаку мора 
кад месец спадне у модру воду. 

И давили смо се истим ритмом, 
нашег очајничког 
смрзнутог 
увелим 
дном
сна. 

А у души је грмело, 
буктало, 
потом мало поплавило
но много смо могућих
утопљеника 
дахом спасили.

Владимир Ковачевић

ПОД КИШОБРАНОМ ИЛУЗИЈА

Под раскошима илузије стварности
живео је, узеле су га у окриље
и ништа друго не беше му милије.

Тела снажног, ума бесконачног,
није створен за обичне ствари,
тежи вишем циљу, за дневно не мари.

Не снађе се увек у физичком раду,
за њега су смишљена слова,
у њима не види ограду.

Машта се силна у налету буди
првим отварањем капка, 
чим се из ноћног сна пробуди.

Гонич му је у даљине, у висине, 
дубине  и ширине, узвиси се, окрене, 
а онда све, напречац, мине.

Влада златним пером од слада,
док суновратно вртоглаво греши
душа му остаје засвагда млада.

Снежана Марко-Мусинов

МЕТЕОРИТСКА БАЛАДА 

Све за тренут мали букнуће у Ништа – 
пророкују Маје – у вечна ловишта!
 
Кратки су вам дани, сулуди Земљани,
доста вашег беше, нек ђаво заплеше!

Васионска Мајка стално бајке тепа,
жури од уранка – срце да исцепа.

Родиће вам воће и пшеница бела,
све радиоактивно – биће за опела!?

Неће бити страсти млађаних вам снаша
можда ће вас спасти – букет оченаша.

Препуне ће чаше греха да се цере
кад вам кожу с леђа комета одере.

Тако треба вама, некрсти Земљани,
у греху зачети, блудом затровани!

Вратиће се доба од неандерталца,
претка дивљег, јачег од ђавола-јарца.

***
То рекоше Маје. Биће лепа слика
кад се мајка Земља са ђаволом слика.

А што да се плаши човечанство греха:
кад стигне комета, биће грозна смеха!?

Најбоље ће проћи луди наркомани,
неће знати да су дани одбројани.

Нико жалит неће широм васионе
кад свет мржње, патње заувек потоне.

О том крају света (биће жарко врео!),
баладу нек спева – (победник анђео ?!).

Од гласника неба, тројице арханђела,
шириће се гласи широм света бела.

Михаел, Габријел, Рафаел – гласници
биће катастрофе Божији весници.

Да л’ ће нова битка против Луцифера
засјати победом вође Михаела?
 
Та Апокалипса давно Земљу чека, 
јахачи вребају – још од памтивека.

И наживесмо се од постанка света,
ал’ најжалије ми – анђела детета!

Ђура Шефер Сремац

СУШТИНА ПОЕТИКЕ - ПОЕЗИЈА СУШТИНЕ

Сумња у себе
Штипа срце,
Наслађује се душом.

Поезија отвара непрегледно небо
Етике у нама.

Суморан је дан
Штета је непоправљива,
Изгорели смо у ватри срама
Наслађују се нама.

Порази затварају пролазе
Етикете лепе вршиоци дужности.

Почињем да се борим.
Ех да могу послати анђеле који
Зидовима дају дубину,
Јаким бојама, против зла светлост.

Сутра је нови дан, побеђује живот
Штанцујем још један унапред,
И  као пехар, подижем перо у руци и гласно вичем
Не клоните духом песници јер ви сте бедем људској муци.

Иван Караџић

ЋУТИМ

Трчим,
кроз тишину
и кроз ћутање,
кроз поре
удишем живот
кад волим,
од себе
не могу побећи
препознајем ти
сузе
међ' капима кише
и кораке
у ходању времена,
дивно смо
проводили јутра
ћутећи.
Зато кад ћутим
увек ћутим
због
сећања на тебе.

Otto David 

ДОПАДАШ МИ СЕ

Допадаш ми се, али не знам како направити везу
У простору и времену где је
Бивство сведено на апсурд

Допадаш ми се, али не знам да ли је прошлост
У миру упокојена
(да, ипак је имам)

Допадаш ми се, а слутим у теби исте немире

Када те будем пољубила знаћу
Знаћу шта небеса од нас уопште хоће
(или, можда, нема воље више)

Тобом, твојим тамним очима у данима
Своје јесени прерано дошле
Одговору сам ближа

Прича љубавна у времену лежи

Допадаш ми се због нечега што ствара утисак
Да нам ипак није намењено
Да је аматерски препишемо
Од нас самих.

Леонида Марија Лесан

СТУБ КОЈИ СЕ РУШИ

Време кад дође, схвати свако
Да се без стуба може даље.
Залуд смо име Стуб замишљали,
Једном смо увек Стуб који се руши!

Замах чекића спрема се
Само што није, уздах се чује,
Црв сумње нагриза, одваљује
Срце Стуба, у чуду посустаје!

Слушам ту препирку сваког трена
Да ли је чекић уопште потрбан,
Време кад дође, схватимо
Да се без Стуба може даље!

Душан Ђорђевић Нишки

ИЛУЗИЈА

Пусти тишину да говори
И слушај пажљиво
Диши дубоко
У дубини даха твог
Угледаћеш око
У њему тајну
И кључ који сија
Откључај и схватићеш –
Све је илузија

Данијела Михајловић Петровић

У ОДБЉЕСКУ ДАНА

Одлепрша ноћца зраком у валове,
Огрнута сенком бокорастог грања,
Низ падину меку и долове равне –
Што у крилу младих, јасенова спава.

У крошњама њише сновље издневано,
Саливено сводом беличастог трага,
И зашуми лишће ветром прошарано
У повоју једног,  назирућег дана.

Загрлила светлост растопљену плавет,
Раширила руке тек распуклој зори –
Па сакупља росу по ивици неба,
У одбљеску дана, што се кришом роди.
 Зорица Тасић

***

Узмем јутро само за себе
Осмехом се протегнем најдуже што могу
И кренем између дрвореда да ослушнем
Шапат младог лишћа,
Осмехнем се сунцу
И загрлим срцем тепих зелени.

Илинка Марковић