Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT


<<назад                                                                                                                                                                18 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Деца пишу




ХРАБРОСТ ПРИНЦА ЏЕРИЈА

 

Некада давно у краљевству Хрчак живио је принц по имену Џери Млађи. Принц Џери Млађи хтио је да запроси прелијепу хрчкицу Мини која је била заробљена у дворцу злог мачора званог Ужас.

 

Принц Џери (тужан): Како бих волио да запросим принцезу Мини.

Писмоноша: Мој Принче, имам писмо за вас од краља Хрчконија.

Принц Џери: Веома добро, дај да видим.

Принц Џери (изненађен): Принцеза Мини је заробљена од стране злог мачора званог Ужас.

Принц Џери: Сутрадан идем да је спасим.

 

Принц Џери је сутрадан отишао сам да спаси прелијепу принцезу Мини.

Када је принц Џери стигао до дворца гдје је била заробљена принцеза Мини, сусрео се са мачором Ужасом.

 

Принц Џери: Покварена мачкетино, сада ћу ти одсјећи те масне бркове.

Мачор Ужас: Платићеш ми за то, мала наказо. (Почињу се борити.)

 

Принц Џери вади мачеве.

Мацор Ужас почиње нападати канџама.

Принц Џери одсијече мачорове масне бркове и пробада мач кроз њега.

 

Мацор Ужас: Аааааа...(умире).

Принцеза Мини (одушевљено): Џери, ти си мој херој!

 

Када је принц Џери ослободио принцезу Мини, одвео ју је у њено краљевство и након тога су се вјенчали и имали су тридесеторо дјеце. И живјели су срећно до краја живота.

 

Илија Шиљковић и Лука Богдановић

 

ЖАН У БАЈЦИ СЛИКА

 

ЛИЦА:

Жан, чаробњак и чобанин

 

Жак је француски сликар који је једног дана у својој сали за сликање бојио своју слику. У једном тренутку, док је бојио слику, појавио се један чаробњак који му је рекао да ће га унијети у његове слике ако га не научи сликати.

 

ЖАН: Нећу да те научим, то је мој таленат. Ако хоћеш да ме унесеш у слику, слободно то уради. Ја желим да видим моје слике у стварности.


ЧАРОБЊАК: У реду.

 

Чаробњак на њега баци чини, а Жан је нестао и дошао у своју бајку слика.

 

ЖАН: Ууаааууу, како је лијепа ова земља. Волио бих да живим у њој!


Идући тако наишао је тако на једну старију кућицу. Жан је ушао у ту кућицу и видио је једног чобанина који је лежао у свом кревету и спавао. Чобанин се пробудио и почео да разговара са Жаном.

 

ЧОБАНИН: Здраво синко. Откуд ти, сликару који си ме насликао?

 

Жан му је испричао како је дошао. Чобанин га је угостио и испратио даље на пут.

 

ЖАН: Желим да се вратим. Досадило ми је овдје да будем.

 

У том тренутку, чаробњак га је вратио у његову салу за сликање.

 

ЧАРОБЊАК: Хоћеш ли ме сада научити да сликам?

ЖАН: Хоћу.

ЧАРОБЊАК: Одлично, одмах ме научи.

ЖАН: Ево сада крећемо.

 

Заједно су нацртали слику коју су уоквирили и ставили у Жанову салу. Њихова заједничка слика у сали  била је највећа. Тако се  чаробњаку остварила жеља и  научио је да слика.

 

Катарина Шикман и Здравка Ђукић

 

КОНТРОЛНИ

 

Луси:  Јеси ли научила све што треба за контролни?

Маша: Зар је данас контролни ?

Луси: Ти си већ заборавила?! Учитељица је јуче рекла да  ћемо данас радити контролни и да питања неће бити једноставна!

Маша: Нисам ништа научила. Шта сад да радим?

Луси и Маша: Хајмо нешто да смислимо.

Луси: Можеш да напишеш питања и одговоре на раме, па кад нешто не знаш, кажеш да те сврби и онда погледаш.

Маша: Нисам баш за ту идеју, учитељица ће примијетити.

Луси: А шта мислиш да напишем одговоре у ћошку табле?

Маша: Па редари увијек бришу таблу прије часа!

Луси:  Ах, да!  Кад учитељица  скрене поглед, ти можеш да препишеш рјешење од мене!

Маша: Може! То је супер идеја!

 

Контролни је прошао без преписивања јер су дјевојчице ипак схватиле да преписивање није у реду и урадиле су како су најбоље знале. О оцјенама које су добиле писаћемо у некој другој причи.

 

Ања Касаповић и Уна Турјачанин Кецман

 

ПАТУЉАК ПЕТКО

 

Петко: (рукује се са Ђуром)

Ђуро: Гдје си, Петко?

Петко: Ево ме, Ђуро, од кад се нисмо видјели?

Ђуро: Ма, има двије године.

Петко: Јеси ли нашао неки посао?

Ђуро: Јесам. А ти?

Петко: Јесам. А шта радиш?

Ђуро: Радим већ двије године као аутомеханичар.

Петко: А како радиш кад си патуљак?

Ђуро: А шта ти радиш?

Петко: Ја сам водоинсталатер. Одговори ми на питање.

Ђуро: А шта ти мени говориш? Ти би се у цијеви заглавио.

Петко: Ти би се у ауспуху заглавио.

Ђуро: Добро, нећемо се сад свађати.

Петко: 'Ајмо на кафу.

Ђуро: 'Ајмо, кућа части.

Петко: Има једна пречица, али морамо се кроз рупу провући.

Ђуро: Идемо.

Петко: Ја сам се провукао, 'ајде ти!

Ђуро: Ааааа! Упомоћ! Заглавио сам се.

Петко: Идем по помоћ.

Ђуро: Па, шта ће ти багер?

Петко: Па, морам ти помоћи.

Ђуро: Стиснућу зубе као мушкарац.

Петко: Три, четири... ууу, чекај, сврбе ме леђа.

Ђуро: 'Ајде.

Петко: Три, четири сад!!!

Ђуро: Ух... Како ме ништа није бољело? Како си успио?

Петко: Багер се заглавио. Како си ти изашао?

Ђуро: Зуб!

Петко: Шта зуб?

Ђуро: Па кад сам стиснуо зубе испао ми је.

Петко: Ха ха ха!

Ђуро: Шта се смијеш? Сад сам крезав, зуб ми је испао кад сам се јако тргнуо.

 

Никола Будић и Вук Шмуља

Радови су ученика V1 разреда ОШ "Змај Јова  Јовановић" из Бањалуке. За часопис радове послала Јелена Глишић, њихова учитељица.