МАШТА
Свима си чудак и потпун странац,
у тебе гледају са свих страна,
јер жељу да постанеш Индијанац
желиш да оствариш једног дана.
Дете си, још прстима меким
црташ по хладним прозорима,
о световима сањариш далеким
и о нестварним призорима.
У шакама су ти лопте и чигре,
на путу сви су ти паркови знани,
у глави све оне занимљиве игре
које ти кишни крадоше дани.
Баш те брига шта ти све одрасли кажу.
Сањариш и летиш у бескраје своје
и шарене слике у глави се слажу
умазане сасвим у дугине боје.
Онда, једног дана, на крају сањарења,
гумицом полако брисаће твој свет
неко ко ће дати своја објашњења
да их све учиш напамет.
Битно је да будеш тог калупа део,
да уживаш слепило и мрачну пасивност
и ни у ком случају стварно не би смео
да имаш идеју и креативност.
И новац ти дају да учиниш нешто,
ал' знај да ћеш насести на покварен штос
онда кад за услугу замоле те вешто
па ти неке паре потуре под нос.
Исто ти се хвата, да л' си жив ил' мртав
у свету сати кратких, тренутака дугих...
Зашто ти да будеш само средња црта?
Зашто да се мериш са глупошћу других?
Ти буди ти, и даље сањари,
измисли ствари нестварних сто.
Докажи да можеш немогуће ствари,
чак и кад њих мало верује у то.
Ти сачувај дете у човеку смелом,
макар многим остао потпуни незнанац
и оствари једном, бар најмањим делом,
жељу да постанеш Индијанац.
10. 10. 2016.
![](data:image/svg+xml,<svg xmlns="http://www.w3.org/2000/svg" width="25" height="25"><rect fill-opacity="0"/></svg>)
