Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT


<<назад                                                                                                                                                                15 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


Четири песме | Бранкица Вељковић



ЧЕЖЊА 

Мислила сам да ће проћи 
Као случајни пролазник
У сузно јутро...
И да ме неће ни погледати
Ни додирнути.
Једноставно ће ме заобићи
Као бару посред пута.
Али она не пролази тако.
Она има црвени кишобран
Од кога на длановима
Остају црвени вулкани.
А кад се ти дланови
Залепе за срце
Не можеш их више померити.


МОГУ

Могу написати једну огромну песму
И у њу ставити све речи које сам задржала
И све осмехе којима сам те чекала
И све додире које сам ти ускратила
И све жеље којима сам те желела
И све стазе које су нас водиле
И све лажи којима си ме хранио.
Могу написати једну огромну песму
Препуну туге коју си оставио.
Људи при одласку забораве
Кошуљу, омиљени џемпер, сако,
А ти си заборавио тугу
Која је сада потпуно моја.
Могу написати једну огромну песму
Са свим нашим данима
Са тобом како ме чешљаш
Са тобом како ме кришом додирујеш
Са тобом како ме изазиваш
Па одеш и оставиш ме
Некако чудно начету...
Али та моја песма
Не би била лепа за читање
И нећу  је написати.
Довољно ће бити
Само је започети
Баш онако како си ти мене започео
И оставио недовршену...


НЕ МОРАЈУ

Не морају моје ноге дотаћи ту воду
Не морају моје очи гледати у те облаке
Ни моје руке дотаћи даљину
Али када дође крај
Изаћи ће на видело
Све даљине, воде и облаци
Које сам нехотице сакрила 
У своју душу...

ОНИ

Сада су они другачији.
Зову те на улици
Препознају те
Хоће да тај случајни сусрет
Испуне поново собом...
Да ти испричају све о себи
Да те убеде да им је добро
Да те натерају да поверујеш
И поново их сместиш
У своју близину...
Јер више ниси клинка
Јер више не жудиш за пажњом
Јер ти више није стало
Јер су некадашње девојчице
Тако проклето привлачне
Када их прерасту...
Али нема везе
Ти имаш свој осмех
Иза којег су твоје
Сигурне мисли.
Ти сада добро знаш ко си 
И само чекаш да они 
Оду даље
Што даље од тебе
Јер више не жудиш
Јер више ниси клинка.


О ПЕСНИКИЊИ

 

Бранкица Вељковић (рођ. Витановић)

Рођена  је 1974. године  у Нишу, професор српског језика и књижевности. Објавила  је збирку песама Пупољак трешње у срцу.

Живи и ради у Нишу.